Otpor na svojoj adresi

… i mada je činjenica da bi borba bila mnogo bolja i efikasnija da se do sada omogućilo i delovanje jedne snažne i organizovane grupe građana koja zagovara i praktikuje građanski otpor kroz svakodnevne akcije i medijske nastupe, varka je da bez toga nema nikakve borbe, a ni šanse za izazivanje promena. Ima te borbe i može je biti još više, čak po režim daleko rizičnije i teže za kontrolisanje od nekakvog pokreta s nekoliko lidera, ispred čijih kućnih adresa bi onda danonoćno visili državni agenti s zadatkom da im znaju svaki korak, isprate svaki sastanak i snime svaki telefonski razgovor, ili presretnu mejl prepisku.

Na kraju krajeva, da jedna solidarna i organizovana građanska grupa može koliko-toliko normalno da zastupa svoje stavove i vrednosti i javno deluje, onda ne bismo ni nazivali život u današnjoj Srbiji neslobodnim, jer bi to značilo da kakve-takve slobode ipak ima. Ovako, jedino što svakome od nas preostaje jeste da bude u dobroj meri usamljeni borac sve dok se radom, hrabrošću, spletom okolnosti ili spletom nečijih odluka, prilike ne promene u korist jedne dobre organizacije otpora represivnom režimu Aleksandra Vučića.

S druge strane, ne treba biti naivan pa očekivati da će sistem promeniti i slobodu vratiti usamljena borba dvoje-troje entuzijasta s lokala, jedna uništena porodica s tužnom pričom i voljom da je ispriča medijima, ili jedna novinarka u štrajku glađu. Ljudi bi trebalo da razumeju da aktivan otpor podrazumeva da svako od nas bude heroj otpora u svojoj kući, za početak, pa onda u komšiluku, među prijateljima, saradnicima i kolegama.

Svako od nas može, primerom svog života, snalaženja i rada u datim okolnostima, biti žarulja za dalju pobunu građana, od kojih mnogi, nažalost, žive u ogromnom strahu od odmazde, koji neki od nas, samo zato što se mi ne plašimo, ipak ne možemo tek tako da otpišemo kao neosnovan i smešan, zato što je veliki deo građana Srbije obmanut i očajan s đavolima ušao u vrzino kolo, iz kog sada ne zna kako da se iščupa bez povreda ili nekih težih posledica. Varka je da je njima dobro – oni se samo strašno plaše i ne veruju nikome, a nije da je taj strah bezrazložan, jer je i svima nama jasno s kim imamo posla.

Ovakav, mikro-otpor koji bi bio potpaljen na milion adresa širom zemlje, nije moguće lako zauzdati ili ga pratiti, ponajviše jer je nemoguće ući u trag svačijem motivu da se na njega odluči, niti proceniti snagu karaktera i njegove istrajnosti. I premda je svakoj vlasti jasno da njeni protivnici samo naprosto žele da je se otarase, ovoj u današnjoj Srbiji jasno je i da je ukrala mnogo više slobode nego što je smela i da ne može da očekuje da se svi naprosto predaju ili povuku – pošto je do te mere prodrla u živote svojih građana, čak se igravši i njihovim zdravim razumom kroz dvadesetčetvoročasovnu promociju sebe same u njihovim kućama, sada mora biti pripremljena na otpor s istih tih milion adresa u koje je upala nepozvana i nepoželjna. Ako svakog dana po samo nekoliko građana pobedi strah i razume da je sposobno da bude heroj ovog vida otpora na svojoj adresi, nema sumnje da će on postati daleko ozbiljniji protivnik režimu od bilo kog javnog protesta na kom bi se okupilo nekoliko hiljada ljudi predvođeni nekolicinom govornika, ili neke, naizgled, organizovane grupe.

Autor je publicista