Otpor nauci po meri Đuričina i Malog 1Foto: Stanislav Milojković

Kasno u petak, 22. novembra zazvonio mi je mobilni telefon. Javljao se profesor Sima Avramović, nekadašnji dekan Pravnog fakulteta i nekadašnji predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu.

Bio je usplahiren zbog mog gostovanja u emisiji 360 stepeni na N1 televiziji, prethodne večeri.

U toj emisiji javno sam prozvao sve one profesore koji su odugovlačili donošenje odluka, pisali besmislena saopštenja, pisali neistinite izveštaje, određivali nestručne komisije, spremne da potpišu svaki izveštaj u korist Siniše Malog i glasali da ne postoji plagijat. Među njima sam omaškom pomenuo i profesora Simu Avramovića, za koga sam rekao da je predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, koji je određivao nestručne članove komisija, spremne da negiraju plagijat.

Slučajno, bez ikakve namere, napravio sam grešku. Sima Avramović je predsednik Upravnog odbora Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta.

Predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, koji je imenovao komisije je Bela Balint, dopisni član SANU. Žao mi je što sam napravio omašku. Ako je lapsus greh, izvinjavam se profesoru Simi Avramoviću.

Ne izvinjavam se Milanu Martiću, nekadašnjem i Miliji Suknoviću sadašnjem dekanu FON-a, Nevenki Žarkić-Joksimović, predsednici Etičke komisije FONa , Ondreju Jašku, mentoru, Snežani Barjaktarović-Rakočević i Draganu Đuričinu, profesorima koji su potpisali doktorat. NJih smatram direktno odgovornim za urušavanje ugleda Univerziteta u Beogradu.

Traženje njihove odgovornosti predstoji Univerzitetu u Beogradu.

Tokom proteklog perioda svi članovi SANU, članovi Saveta i Senata Univerziteta u Beogradu dobijali su pisma od Dragana Đuričina u kojima se žalio srpskim akademicima na njihovog kolegu, akademika Dušana Teodorovića i profesora ekonomije iz Nemačke Rašu Karapandžu.

Optužujući mene i profesora Karapandžu, Dragan Đuričin je naveo u svom pamfletu da „skoro četiri godine strpljivo čeka odluke nadležnih organa Univerziteta u Beogradu“. I tada, a i sada sam ovu Đuričinovu izjavu doživeo kao mešavinu tragedije, komedije i sarkazma.

Član Komisije koji je Malom potpisao doktorat čekao je četiri godine da mu kažu da li je po sredi plagijat! Dragan Đuričin me je takođe tokom proteklog perioda tužio dva puta Etičkoj komisiji! Meni je apsolutno jasno da je Siniša Mali, kao kandidat, akademski vaspitavan u akademskom koordinatnom sistemu koji su kreirali Dragan Đuričin i još neki drugi.

Rezultati su vidljivi. Akademska zajednica Srbije je, na kraju pronašla dovoljno odlučnosti i moralnosti da se usprotivi nauci po meri Dragana Đuričina i Siniše Malog.

Zbog čega smo čekali preko pet godina na odluku o očiglednom plagijatu? Zbog čega Univerzitet u Beogradu nije reagovao pre tri ili četiri godine?

Odgovor na ova i slična pitanja moramo da potražimo u svemu onome što nam se zbivalo tokom poslednjih sedam godina. Pokušajmo da učimo iz iskustva drugih. „Vlada, ustvari partija je kontrolisala sve medije, vojsku, policiju, pravosudni sistem, komunikacije, putovanja, sve nivoe obrazovanja od obdaništa do univerziteta, kao i kulturne i religijske institucije. Politička indoktrinacija počinjala je u veoma ranom dobu i nastavljala se u Hitlerovoj omladini sa ciljem da se ostvari potpuna kontrola misli.“

Ovako je Jurgen Wittenstein, jedan od članova „Bele ruže“, koji je preživeo Drugi svetski rat, opisivao Hitlerov poredak u svojim sećanjima. „Bela ruža“(die Weire Rose) je bila jedna od malobrojnih, nenasilnih grupa otpora Hitlerovom režimu koju su formirali i vodili studenti i profesori sa Univerziteta u Minhenu.

Danas u Srbiji Vučićev režim kontroliše medije, vojsku, policiju, pravosudni sistem i u značajnoj meri obrazovanje i zdravstvo. Da li mi u ovom trenutku imamo srpsku Belu ružu? Odgovor je jedno rezolutno – ne. Pokušaji da uspostavimo jak pokret otpora u Srbiji, spreman da da dnevnom nivou odgovara na kriminalne radnje i ludosti režima završavali su se, po pravilu, većim ili manjim neuspehom.

Ne davimo Beograd, Dosta je bilo, Lokalni front, Savski nasip, Samoodbrana i mnoge druge grupe, pokreti i pojedinci su pokušavali i još uvek pokušavaju da pronađu put za slamanje Vučićevog autoritarnog režima i povratak Srbije na put demokratskog društva. I sam sam, u većoj ili manjoj meri, učestvovao u tome.

Protokom vremena, shvatio sam da se vrlo retko čuju glasovi mislećih ljudi. Profesori univerziteta sa značajnim naučnim rezultatima, akademici, vrhunski stručnjaci, ekonomisti, inženjeri i lekari, umetnici, poznati književnici, reditelji i glumci uglavnom ćute. Još je Platon tvrdio da je jedna od kazni za odbijanje učešća u politici prepuštanje vođstva inferiornima. Pamet Srbije je ćuteći, bez roptanja, prihvatila ovu kaznu.

Da li je ovo, na neki način saučesništvo?

Aleksandar Obradović, heroj iz Valjeva, nezakonito je utamničen bez ijednog dokaza, da bi se prikrio kriminal vrha vlasti u vezi sa izvozom oružja. Pamet Srbije ćuti na njegovo utamničenje. Pamet Srbije je dozvoljavala da se nepunih šest godinu igramo formalno pravnih igara u vezi sa očiglednom prevarom i plagijatom Siniše Malog, čuvara državne kase i jednog od stubova Vučićevog režima.

Da li postoji zemlja u svetu u kojoj stotine i hiljade univerzitetskih profesora ćute na pojave plagijata, dopisivanja na radove, lažnog autorstva i lažnih diploma? Mali, Stefanović, Nikolić, Tabaković, Šapić i mnogi drugi …..

Da li postoji zemlja na svetu u kojoj stotine i hiljade univerzitetskih profesora ćute na činjenicu da je novim zakonom o visokom obrazovanju država uvela kontrolu nad najbitnijim segmentima srpskih univerziteta?

Postavlja se pitanje zbog čega profesor Sima Avramović, pomenut na početku teksta, pametan i obrazovan čovek, nekadašnji dekan Pravnog fakulteta ćuti.

Na primer, da li će profesor Avramović, kao predsednik Upravnog odbora Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta da inicira utvrđivanje valjanosti diploma i titula Nebojše Stefanovića, Tomislava Nikolića, Aleksandra Vulina, Jorgovanke Tabaković, Muamera Zukorlića i mnogih drugih?

Da li će Komisija za akreditaciju da pokrene postupke uskraćivanja akreditacije institucijama visokog obrazovanja koje neće da se bave plagijatima ili koje daju neistinita objašnjenja u vezi sa otkrivenim plagijatima? Da li će Komisija za akreditaciju da sagleda kvalitet pojedinih disertacija, čak i uz sav prisutan plagijarizam?

Da li Komisija za akreditaciju ima stav o tome da je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj je predsednik skupštinskog odbora za prosvetu dogmatski školovani čovek, inače reis ul ulema u pokušaju?

Da li se profesor Avramović, kao doktor prava, slaže sa verifikacijom nelegalnih diploma univerziteta koji je osnovao Muamer Zukorlić, a koju je izvršila Vlada Vučić-Dačić rečenicom „imaju se smatrati ispravnim diplome“. Napomenuo bih profesoru Avramoviću da je osnovana pretpostavka da je ovakva formulacija Vlade Srbije možda povezana sa koalicionim sporazumom Vučić-Zukorlić.

Očekujem odgovore.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari