Otvaranje auto-puta Ruma-Šabac ili predizborni miting?

Osim, očekivanog, prisustva predsednika Srbije Aleksandra Vučića, panoramim autobusom provozali su se i premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar odbrane i potpredsednik Vlade Miloš Vučević, ministar saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture Goran Vesić, ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović, ministar policije Bratislav Gašić, direktor Koridora Srbije Aleksandar Antić, predstavnici izvođača azerbejdžanskog Azvirta, kao i predstavnici političkog vrha Rume i Šapca.

Povorka je najpre krenula od Rume, gde se predsednik verovatno najduže zadržao i otkrio nove planove za buduće projekte u ovom delu Srbije, do Hrtkovaca gde su okupljeni građani uručili poklone, brošure i po koju odu predsedniku.

Putešestvije je završeno u Šapcu, gde se okupljenim građanima, između ostalih, obratio i Vučić, koji nije propustio priliku da, pored priče o značaju ovog auto-puta, govori i o ekonomskim problematikama, svetskim žarištima, ali i temi nad svim temama – Kosovu.

„Aco, Srbine“ čulo se u televizijskom prenosu kako građani skandiraju, toliko glasno, da je predsednik uz kratko zahvaljivanje morao da zamoli da se navijanje zaustavi kako bi nastavio svoj govor.

Slali su građani i poljupce, po svemu sudeći Vučiću, ali ih je on preusmerio na premijerku Srbije.

Stigao je prvi čovek tokom vožnje da objasni ili bar pokuša zašto je ugovoreno da 24,6 kilometra auto-puta Ruma-Šabac i 53,88 kilometara brze saobraćajnice do Loznice, koja je još u izgradnji, košta oko 467 miliona evra – zbog poskupljenja građevinskog materijala.

Ipak, nije takav odgovor svim građanima Srbije legao, pa su neki počeli da porede i 108 kilometara auto-puta Novi Sad – Horgoš koji je koštao pet puta manje.

Bilo kako bilo, kao i obično, predsednik nije propustio priliku ni da „potkači“ opoziciju na skupu koji je više ličio na miting nego na otvaranje novog puta.

Ipak, mora se priznati da mu je prilika da kritikuje, ovog puta, bila ponuđena na tacni.

On je podsetio da Šabac na ovaj most i saobraćajnicu čeka gotovo 50 godina, te da se bezbroj puta govorilo o tome kako bi Beograd i Novi Sad „morali da budu bliže“, ali da je to ostajalo uvek „mrtvo slovo na papiru“.

I to zaista jeste tačno. Posle petooktobarskih promena, na vlasti su do 2020. godine u Šapcu bile upravo „demokrate“, od kojih osim predizbornih „buva među rajom“ o auto-putu, na kraju nikada ništa nije bilo.

Da li zato što je zemlja bila ekonomski razorena početkom dvehiljaditih ili zato što je od 2012. godine Šabac imao gotovo status ekonomske enklave zbog dolaska SNS-a na vlast svuda osim u Šapcu i još nekoliko opština u Srbiji koje se mogu nabrojati na prste jedne ruke, a koje su predstavljale simbol borbe protiv naprednjačke vlasti, nikada nećemo saznati.

Jedno je sigurno, sada će se do Beograda stizati za 40-ak minuta iz Šapca i obrnuto.

Ostaje da vidimo hoće li konvoj crnih automobila marke „škoda“ juriti novim auto-putem u decembru.

Samo da se do tad ne stvore rupe kao na auto-putu „Miloš Veliki“.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.