Otvaranje zatvora

Milinko Bujišić Gradnja novog zatvora u Padinskoj Skeli, namenjenog za osobe koje su izvršile najteža krivična dela, izazvala je pažnju šire javnosti i sve više postaje glavna tema, kako među poštenim delom naših građana tako i među najpoštenijim. Velelepna i skupocena građevina, jedna od najlepših u našoj zemlji, počela je da se gradi bez postavljanja kamena temeljca, presecanje crvene vrpce, bez govora neke važne ličnosti i bez svečanih ručkova, i svega drugog uobičajenog kad se počinje i gradnja trapa ili svinjca. Kao da se nečega stidimo, kao da smo nešto od nekoga oteli.
Kao i uvek kad nešto primetiš, moraš i sam da uradiš. I ovoga puta su mnogi predložili da ja održim govor, jer sam jedan od retkih ljudi koji nikada nigde nije postavio kamen temeljac, niti je gde održao govor, a vreme prolazi… Baš zato što sam prvi javno pomenuo izostanak svečanosti na ovom gradilištu.
Da li je taj govor postojao negde u meni, da li mi ga je neko podmetnuo, istraga će utvrditi, uglavnom to je poteklo iz mene kao reka, da rečenica rečenicu nije mogla da stigne. Evo šta sam rekao pored već urađenih temelja.
Poštovani graditelji i ostali koji danas niste ovde,
Pripala mi je čast i priznanje da otvorim, već odmaklu gradnju, ovog velikog i časnog doma, ove velelepne, luksuzne i skupe građevine, namenjene našim najistaknutijim, bivšim, sadašnjim i budućim kadrovima. Građevina je projektovana po uzoru na sedišta najvažnijih evropskih institucija i na vama je, dragi radnici, velika odgovornost, odnosno, od vas se očekuje da opravdate poverenje i projektanata i građana-investitora. A i sutrašnjih korisnika. Gledajući vas tako iznemogle, pocepane i gladne vidim da već sada, na samom početku, dajete sve od sebe, kao što ste to činili i do sada na drugim, manje važnim, objektima, kako bi se ova prekrasna građevina što pre završila.
Hteo bih da pohvalim i sve naše radne ljude i građane, koji odvajaju od usta da bi ovaj objekat bio ovakav kako se vidi na slici, a i na vreme završen. A svi mi, danas i ovde, nemamo od čega drugog da odvojimo osim od usta. I u celoj našoj istoriji što smo god radili i što smo god napravili, morali smo odvojiti od usta. Pa da su ne znam kakva ta naša usta, ne znam odakle im toliko uzimamo.
U razvijenim evroatlantskim zemljama, koje su po mnogo čemu, pa i u ovoj delatnosti iza nas, osuđenici na najstrože zatvorske kazne leže po nekim adaptiranim starim ruševinama i sve se čini da svuda i na svakom mestu bivaju kažnjeni za ono što su uradil. A mi, koji smo civilizacijski odmakli ispred njih, mi ovakvim standardom nagrađujemo naše izvršioce najtežih krivičnih dela.
Pogledajte samo ovaj naš stari zatvor na ovoj lokaciji gde izdržavaju kazne osuđenici na male zatvorske kazne, te neokrečene i neuređene ruine, u kojima izdržavaju kazne sitni prestupnici. Moram da kažem da te građevine više liče na naša obdaništa, škole, fakultete, bolnice i naučne institute nego na zatvor. A i tu bi se, ako bi se bolje potražilo, našlo značajnih kadrova iz našeg političkog i javnog života. Iz takvih ruina dolazili su nam i neki sadašnji rukovodioci. Hoću da ih pohvalim i da kažem da i nisu tako loši ako znamo odakle su došli.
Hoću još jednom da naglasim, da puštanjem u upotrebu ovog objekta, neće nam se više događati da naši kadrovi na funkcije dolaze iz nekakvih ruiniranih zatvora ili sa visokih funkcija odlaze u takve zatvore. Taj prelaz iz dobrog u dobro biće bezbolan.
U ovom prostoru napisaće se najznačajnija literarna i naučna dela, osmisliće se važni poslovi koji će našu zemlju vući u dobrom ekonomskom pravcu, a što je najvažnije, sticaće se nova znanja razmenjivaće se iskustva iz svih umetničkih, naučnih i poslovnih oblasti, koja će koristiti mladim naraštajima i koja će ih motivisati da što pre i oni postanu stanovnici ovog poštenog doma. Odavde će se i upravljati mnogim sistemima, organizovanim grupama, klanovima. Bandama… Rečju, odavde će se sve kontrolisati.
Voleo bih da vidim čoveka koji ne bi poželeo da ovde provede ceo svoj vek. Da se u ovakvim uslovima odmori od svog dosadašnjeg života i da stekne veću imovinu nego što je danonoćnim radom mogao steći izvan ovih divnih fasada.
Možda se neko pita zašto na ovom otvaranju radova nema prisutnih visokih funkcionera iz političkog i privrednog života. Mnogi od njih, dragi građevinari, znaju dobro da, što sada budu više radili i postizali na svojim radnim mestima, sve će veća prava sticati na korišćenje ovog objekta. Svako se od njih trudi da na svojoj sadašnjoj funkciji stekne što više imovine da bi sutra ovde na miru mogao da se posveti očuvanju i umnožavanju sopstvenog imetka.
Vaše ćutanje, dragi radnici, i vaše pognute glave i postiđena lica, veća su podrška ovom mom govoru od bilo kakovog aplauza, kojeg, kao što vidim, i nema.