Otvoreni račun predsedniku za kuk

Dilema oko toga da ovde pišem o kukovima, kolenima i katarakti, bolestima koje muče ne mali broj građana Srbije usred ovog cirkusa koji o našem trošku organizuje „Oskar obraćator“ (autorstvo LJiljane Bralović) a sve promovišući i braneći, da upotrebim pravu reč, namećući interese jedne privatne, a po reputaciji veoma ozlogošene kompanije, naspram jasno izražene volje građana Srbije.

Dilemu mi je razrešio sam predsednik (svojih glasača, pravih i izmišljenih) spominjući na nekom od sastanaka upriličenih na ovoj turneji, liste čekanja za kataraktu (iako je bio upitan za operaciju kuka i kolena) gde se, koliko sam dobro zapamtio, založio da se čekanje za operaciju katarakte smanji i da građani koji imaju problem obnevidelosti napokon progledaju.

Taman krenuh da špekulišem koliko bi problem obnevidelosti bio manji da se „obraćator“ manje obraća i da vrati smisao pojmu „sloboda medija“ i RTS građanima Srbije, kad se ugrizoh za jezik odnosno tastaturu, u još jednom bezizglednom zahtevu.

Mnogo će biti dva bezizgledna zahteva-računa za jedan tekst. Dakle, pre sedam ili osam meseci mojoj supruzi dijagnostikovan je problem levog kuka koji je moguće razrešiti isključivo operacijom odnosno ugradnjom proteze ili kako se obično ovde kaže zamenom kuka.

E sad, da bi se u potpunosti razumeo ovaj javni račun evo još nekoliko informacija. Zaključak da je operacije jedino rešenje za nesnosne bolove i mogućnost da se bez istih krećeš, pratio je i upis na listu čekanja uz prognozu od minimum tri a najverovatnije četiri godine.

Probaj draga čitateljko/ili čitatelju/ da tu informaciju ne razumeš kao kaznu ili presudu za zlu sreću što se nisi rodio na nekom boljem mestu i u nekoj boljoj državi. Evo i sledeće informacije: supruga i ja zajedno imamo oko 80 godina uplata u zdravstveno osiguranje Srbije koje manje više osim za neke trivijalne stvari nismo ni koristili. Neko jeste taj novac koristio, ne sumnjam.

Naravno, sama pomisao da se dinamična i do tada veoma pokretljiva osoba poput nje četiri godine osuđuje na veoma ograničeno kretanje i upotrebu „pilula za lilule“ dizala mi je i ovo malo preostale kose na glavi.

Rešenje je, na svu sreću, postojalo a i novac koji se tu pojavljuje kao iznenadna sila i rešava stvar.

Operacija kuka sve u u svemu uz sve što uz to ide košta između šest i devet hiljada evra u privatnim klinikama koje se time bave. No siguran sam da većina ljudi koji imaju sličan problem nemaju tu mogućnost i da će četiri godine koje im sleduju, jer su kupili avione od Makrona provesti u paklu nepokretnosti i bolova.

Sećam se da je zločinac Milošević svaki problem u društvu rešavao otvarajući novi problem po mogućstvu veći, a javnost hvatao u mrežu posredstvom medija – RTS-a i visokotiražne štampe.

Eto tridesetak godina nakon toga isti je mehanizam razvijen do savršenstva i svakodnevno se problemi ovog društva i njegovih građana zatrpavaju novim izmišljenim ili proizvedenim, a ponekad i stvarnim problemima.

Mediji, naravno, u ime aktuelnosti i tržišne utakmice čak i kad nisu upregnuti u ovaj razrađeni mehanizam za sluđivanje u svemu ipak učestvuju, da ne kažem doprinose.

Ipak bolovi u kuku u trajanju od četiri godine ili u kolenu ili već gde sve realan su problem kao i deponije koje gore, autobusi-ubice na ulicama Beograda, nebriga o Srbima na severu Kosova (dok se vojska na Kosovo vrati-cvrc), bojkot izbora i prepuštanje vlasti Vučiću po ko zna koji put (gde je sad obećana borba za izborne uslove u ime čega se bojkotovalo) i, naravno, trenutno najveći a stvarni problem ugroženosti vode, zemlje i vazduha kojim „obraćator“ i transakcioni političar osim što lobira za Rio Tinto (hej, predsednik države?) pokriva i ove sitneži od problema.

No, vratimo se računu koji ću upravo ispostaviti predsedniku da ga isporuči odgovarajućim poslušnicima.

Račun je vrlo jednostavan: 8.500 EUR ili polovinu za sume uplaćeno za zdravstveno osiguranje u periodu od 40 godina.

Novac uplatiti poslednjem na listi čekanja za operaciju kuka.

I da ne zaboravim. Neće kopati!

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa