Foto: FoNet/Medija centarKaže izreka da „dva ista ne mogu zajedno“ ili druga da su kao „rogovi u vreći“ a upravo te izreke najbolje opisuju odnos između zavađenih blizanaca Vesića i Šapića. Već godinu dana od kako se Šapić kao lokva na podu slio i stopio u Srpsku naprednu stranku, Vesić je ucveljen. Još od „manifesta Đilasu“ kojim je teatralno odlučio da bude samo biznismen-bogataš, a u stvari se ušuškao pod privremeni organ Beograda i nastavio karijeru kao SNS političar-bogataš, Vesić je sopstvenu golu ambiciju prineo svome novom patronu oličenom u Aleksandru Vučiću.
S druge strane Šapić nije pisao manifest, ali je glumio da je opozicionar. Zalizan, sjajan, pitak i rasterećen, bivši šampion svega i uzor mladih, varao je građane da se zamera Vučiću iako je uspešno i bez problema (zlo)upotrebljavao opštinu Novi Beograd kao lansirnu političku platformu.
Moralnu prepreku je preskočio iz mesta kada je, nakon dobijanja nekoliko poslaničkih mesta, sopstvenu stranku doneo Vučiću u miraz. Njih dvojica su, sa razlikom od 10 godina, tako postali deo hobotnice, Vesić kao veliki pipak, a Šapić kao mali tek nastali pipak.
Veliki pipak Vesić je hobotnicu hranio nizom preskupih projekata iza kojih su se nizale i afere. Od Beograda na vodi, rušenja u Savamali, popločavanja pa prepločavanja Trga republike, rekonstrukcije Ulice cara Dušana u trajanju od dve godine, Karađorđeve ulice od tri godine, sumnjivih stanova i imovine su profitirali i on i partija, a kao simbol te uspešne pljačke je sebe „ovenčao“ šalom od nekoliko hiljada evra. Da ostanemo na tome.
Mali pipak Šapić je imao drugu ulogu. On je za vlast „razvukao bok“ opozicije. Poslužio se svojom karijerom uspešnog vaterpoliste koji je tokom duge karijere doneo mnogo radosti svim građanima Srbije i zlatnih odličja za ponos i iskoristio medijski mrak da prevari određeni broj opoziciono nastrojenih glasača koji su mu dali poverenje.
Vučić ga nagrađuje mestom gradonačelnika iako ova „sinergija“ dovodi do toga da na izborima u Beogradu gube veliki broj glasova u odnosu na izbore iz 2018. godine, međutim bez te „sinergije“ Vučiću bi Beograd iskliznuo iz ruku i bilo bi teže ili nemoguće da napravi i održi ionako klimavu vlast.
Tokom izbora voždovački SNS napustio je biračka mesta, stupajući na taj način u neki vid tihog štrajka, a rezultat toga je ogroman manjak u glasovima veći od deset hiljada. Klasičnom političkom prevarom, Šapić dobija mogućnost da legalizuje nelegalni objekat na Bežanijskoj kosi.
Pored toga Šapić dobija „na poklon“ da napravi dva nova gradska preduzeća. JKP „Naplata prevoza“ i JKP „Parkovi Beograda“ kojima namiruje svoje ljude, a time i pokušava da napravi otklon od Vesićevih ljudi koji su ostali u gradskoj upravi.
To što već postoje gradska preduzeća kojima je u delokrugu posla da se bave onim što je dodeljeno novim preduzećima ga nije sprečilo da odredi budžet i za jedne i za druge. Štetu imaju građani Beograda koji plaćaju troškove dupliranih preduzeća, ali to je najmanje važno, najvažnije je da je namirena hobotnica koja je gramzivija nego ikad.
U interesnoj sprezi sa Vučićem i pod njegovim patronatom, ova dva pipka traju i opstaju kao zavađeni blizanci.
Ono što prestaje da traje je Beograd. Kao tužna žrtva partikularnih interesa dva poltrona i jednog mozga te hobotnice, grad ostaje bez osnovnih mogućnosti i mehanizama.
Infrastrukturno je Beograd potpuno zapostavljen pa imamo poplave na pojavu najmanje kiše, gde je za rešenje problema osmišljena genijalnost – postavljanje upozoravajućih saobraćajnih znakova. Zapošljen je stranački kadar koji i ne dolazi na posao.
Saobraćajni kolaps koji se pogoršava čeka metro koji se neće izgraditi u dogledno vreme i ne na pravi način jer se u projektovanje mešaju megaprojektanti Siniša Mali, Aleksandar Vučić i Goran Vesić.
Građani su izloženi pritiscima u javnim preduzećima a privrednici reketiranju, kontroli i represiji od strane Srpske napredne stranke.
Budžet grada je otet od strane dva krila stranke na vlasti i njih dvojica ga koriste kao dva zavaljena, pijana bega koji dele i kockaju tuđu imovinu rastačući i ono malo Beograda što je ostalo nakon decenijske vlasti.
Rezultat njihovog rastakanja je, pored finansijskog, i taj što se troši i odumire odnos ljubavi prema ovom mestu na kom svi zajedno živimo. U Beogradu se teško radi i teško odmara. Građanima je oduzeta mogućnost za razvoj. Kako to nije bilo dovoljno usudili su se da napadnu na najemotivnije tačke i simbole Beograda. Tako Kalemegdan, Stari savski most, Dorćol ili stari deo Vračara postaju hrana klizavoj hobotnici umesto da budu ponos i čast svakog stanovnika.
Ipak, to njihovo begovanje doživljava svoj kraj. Beograđani žele uređen i zelen grad i to pokazuje svaki razgovor i svaki susret. Snaga i volja, na koju su njih dvojica razmaženo zaboravili, sija iz mladih, nasmejanih ljudi kojih je ovaj grad pun. A sa tom snagom i voljom se ne trguje. Upravo će ih njihovo uverenje da „korupcija omogućava sve“ oterati u prošlost.
Autor je odbornik u Skupštini grada Beograda
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
