Otvoreno pismo epidemiologa Timu za litijum

Svojom spremnošću da neopozivo i besprizivno odlučujete o sudbini rudarenja litijuma i bora u Srbiji preuzeli ste na sebe ogromnu odgovornost.

Ta odluka jeste vaš lični čin, ali njome – po logici stvari – dovodite u pitanje ugled čitave profesije. Molim vas da imate u vidu sledeće okolnosti:

1. Proširivanje prava lekara da samostalno rešavaju složena geohemijska, geofizička, hidrogeološka i slična pitanja od nacionalnog značaja podjednako je nerazumno kao što bi bilo pozivanje inženjera da, recimo, daju transfuziju ili da leče dečju leukemiju.

2. U ovoj zemlji još uvek, makar formalno, postoje institucije zadužene da se nose sa dilemama kakva je, mimo zakona, data vama u ruke. S kojim pravom (a jednom će se postaviti i pitanje odgovornosti) uzurpirate nadležnosti legalnih institucija?

3. O dobrim i lošim stranama rudarenja u dolini Jadra, ali i drugde po Srbiji, već su se izjasnili naši najugledniji hemičari, ekolozi i drugi stručnjaci iz SANU, Univerziteta u Beogradu i drugih naučnih ustanova. Ne bi li bilo neprilično i nekritično da vi sada apriorno ignorišete sve te umne glave i to u oblasti za koju niste dovoljno stručni?

4. Istorija ove zemlje pokazuje da su pogrešne sudbinske odluke donošene kada su ljudi deljeni, pa upućivani jedni protiv drugih. Apelujem na vas da pokažete dovoljno samouvida i da prihvatite ograničene domete svoje kompetentnosti.

S kolegijalnim pozdravom,

Dr Zoran Radovanović, epidemiolog, redovni profesor Medicinskog fakulteta u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.