Otvoreno pismo mojoj pokojnoj babi

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Treba stalno citati dr Arcibalda Rajsa i sve ce biti jasno.

2. Veliki pisci i pesnici se ne bave uspešnim i srećnim ljudima. Nigde na svetu. Sreća, harmonija, pozitivizam su sa književne tačke gledišta dosadni, i što je umetnicima mnogo važnije, neisplativi. Da je Ivo Andrić opisivao poštenog seljaka koji pevajući pešači preko ćuprije, roman bi imao deset strana.
   Ali, ako je piscima dozvoljeno da opisuju jad, tugu i čemer, to novinarima nije preporučljivo. Iz potpuno suprotnih razloga. Ima toga na pretek u svačijem životu, samo nam još fali da nam novinari svakoga dana pišu o tome.

3. Hvala!

4. Počevši od kosovskoga boja, preko balkanskih i prvoga svetskoga rata, do drugoga svetskoga rata i, potom, pogroma KOMUNISTA, ČESTITI I POŠTENI Srbi su izginuli!!! Ovaj sadašnji ostatak je OSTATAK I POTOMCI ŠLJAMA, koji je izbegavao borbe Srpskoga naroda za slobodu, a kroz istoriju (uzmimo od kosovskoga boja do drugog sv. rata i komunizma) do sada! To su sve potomci onih koji su izbegavali (tzv. dezertirali) obavezu odbrane otadžbine i skrivali se, da bi posle još i špekulisali. Tokom svih tih vremena (vekova) ostajali su, i širili potomstvo, RĐE (narodni izraz za takve), a čestiti su, i za njih, GINULI! Tako da danas imamo, kao rezultat toga, da su, TAKVE RĐE, U VEĆINI!!! Tako, da Vaša, Gospodine Marković, je, suštinski, o TOME GOVORILA! U njeno vreme, još uvek, je bilo rasprostranjeno i važno NARODNO SEĆANJE, te je ona, iz toga razloga, imala to mišljenje. Danas, to sećanje i mišljenje, je SVESNO I NAMENSKI UBI(V)JENO od strane KOMUNISTA, i to onih RĐAVIH SRBA!!!!!!!!!! Tako da se tome (što je Vaša baka govorila) nemojte čuditi, već o tome treba stalno govoriti-podsećati, te smanjiti RĐU I ŠLJAM, u ovome narodu, ako hoće i misli da OPTANE!!!!!!!!!!!!!!!!

5. Srbi su zatrovani neznanjem i odbacivanjem tekovina modernosti. Nacionalno buđenje su počeli dockan, u 19. veku, veku nacionalizama. Na takav teren su se primale laži Nikole Pašića i njegove apanaže koje je primao od tajne službe carske Rusije, zloglasne OHRAne.

6. „Poslušajte pesmu, dragi čitaoče/čitateljko, “Krivi smo mi” Đorđa Balaševića, pa eto ako nismo ništa naučili od velikih pisaca možda nam Đole pomogne da ispljunemo taj gorki ukus poraza i pomognemo jedni drugima.“

   Hm, hm. Đole je bio veliki pisac, tačnije veliki pesnik.

7. Baba 100% u pravu, nema sumnje,veruj mi.

8. 1945 Beograda je imao 150000 stanovnika.Godine 1990 Beograda od blizu 2 oooooo ljudi,Evropski I Svetski grad.Kulturni I Politickih I Industrijski centar Jugoslavije.Srbija Industrijska.poljoprivredna,sila sa standardom nikad vidjenim u svojo istoriji.A onda su dosli Naconalno Preporoditelji I Oslobodioci Svetih SRBSKIH Zemalja.Rezultate vidimo I zivimo! I Jos nesto Narod nije pogan Elita je pogana da poganija Ne MOZE biti.Koca Popovic je lepo rekao BASIBOZLUK I KOZJI BRABONJCI. Koliko god da se kupaju u krvavom zlatu.!

9. Добро је баба говорила!

10. @ SMORKE „nezavisni bot“
    Opet ste promašili temu. Autor teksta koji komentarišete po poprofesiji je vajar a ne novinar. Svi misleći ljudi imaju pravo da iznesu svoje mišljenje, a ako su uz to elokventni i pismeni lepo je da to i napišu na radost nas koji čitamo. Opet vas podsećam na Prof. dr Sašu Živića koji je bio vrhunski doktor pedijatrije i endokrinolog i istovremeno sjajan pisac.
    Novinarima je posao da pišu o aktuelnim događajima bez obzira da li su lepi, srećni i pozitivni ili su jadni, tužni i čemerni. Dušnost im je da nas istinito izveštavaju o temama o kojima pišu. Nisu oni krivi što je naša stvarnost uglavnom, uglavnom jadna i tužna i čemerna. Šta bi vi Smorke lepo i pozitivno napisali o Jovanjici, nerešenim ubistvima Olivera Ivanovića, Ćuruvije, o patnjema poštenog uzbunjivača Obradovića, o jezičkim bravurama beogradskog gradonačelnika, o kol centru SNS-a, o polomljenim autobosima na beogradskim ulicama, o pritiscima, ucenama, o nasilnom uzimanju penzija, o čekanju na lekarske preglede, o fantomskim prijavama prebivališta, o deci koju lečimo SMS porukama, o……. više nemam snage da nabrajam?