„Selektivno tumačenje Vučića“: Otvoreno pismo Sava Đurđića direktoru Agencije za sprečavanje korupcije

Prema obaveštenju koje mi je uručeno 8. decembra na osnovu odluke direktora Agencije po mojoj prijavi se neće postupati. Nemam pravo na pravno sredstvo, ali nema mesta ni primeni odredaba koje isključuju javnost.

Zbog toga sam odlučio da otvorenim pismom obavestim opštu i stručnu javnost kako se Agencija – organ u čijem nazivu stoje reči “sprečavanje korupcije”, selektivnim tumačenjem i sprovođenjem Ustava i zakona, pretvara u zaštitnika i podstrekača koruptivnog delovanja, u ovom slučaju najvišeg državnog funkcionera izvršne vlasti – predsednika Republike.

Takvo ponašanje predsednika Republike je bilo presudno da podnesem navedenu prijavu Agenciji. U ovom tekstu povodom odgovora Agencije u formi “obaveštenja”, iznosim kao svoj odgovor sledeće činjenice i komentare:

1. Prema pomenutom obaveštenju, Agencija svodi moju prijavu na ono što nije osnovni, nego njen sekundarni navod tj. “zbog postojanja sumnje da je vršio funkciju u političkoj stranci Srpska napredna stranka i učestvovao u političkim aktivnostima te stranke suprotno odredbama čl. 40 i 50 Zakona”.

Prijava se odnosila ne samo na “nespojivost članstva i funkcija u političkom subjektu“, nego i na „sukob interesa Aleksandra Vučića iz Beograda kao nosioca stranačke liste i učesnika izbornih aktivnosti sa funkcije predsednika republike“. Agencija se u svom obaveštenju na taj deo moje prijave gotovo i ne osvrće.

2. Međutim, bazično je sporna odluka Aleksandra Vučića da sa funkcije predsednika Republike bude ne samo nosilac svih izbornih lista vladajuće stranke, nego i da predvodi izbornu stranačku kampanju.

Da se to dogodilo potvrđuju brojni dokazi da se u izborima koji nisu predsednički i koje je on sam, nakon masovnih ubistava u OŠ “V. Ribnikar” u Beogradu, u Duboni i u Malom Orašju i višemesečnih protesta nezadovoljnih građana, raspisao kao vanredne, prihvatio zahtev dela opozicije da se vanredni beogradski i parlamentarni izbori održe 17. decembra, ali spojeni sa prevremenim pokrajinskim i delom lokalnih izbora.

Predsednik Republike je krajem septembra javno izrazio volju da bude nosilac liste vladajuće stranke za sve navedene izbore, ali nije podneo ostavku na funkciju predsednika Republike nego je nastavio još žešću funkcionersku kampanju.

Odmah nakon 1. novembra kada je raspisao vanredne parlamentarne izbore, potpuno se uključio u izbornu kampanju vladajuće stranke nastupajući do polovine meseca kao glavni govornik na izbornim mitinzima u Leskovcu, Pirotu i u Smederevu, a paralelno je u funkciji predsednika Republike nastupao neograničeno i gotovo svakodnevno na javnom servisu i TV sa nacionalnim frenkvencijama govoreći o najrazličitijim temama od onih koje su povezane sa obavljanjem njegove predsedničke funkcije do izbornih tema i najrazličitih izjava od kojih su neke ogoljena diskreditacija političkih protivnika.

Smatrao sam, a smatram i sada, da se na opisani način dokazano da se Aleksandar Vučić sa funkcije predsednika Republike ne samo politički nekorektno ponaša, nego i da grubo krši osnovne i elementarne norme Ustava i da je prekršio članove 40, 45 i 50 Zakona o sprečavanju korupcije, te da u nastavku krši i odredbu koja mu zabranjuje funkcionersku kampanju 30 dana pre izbora.

3. Po nekom šablonu odgovora na ranije prijave koje su Agenciji upućivane verovatno od strane političkih stranaka, a ne kao u ovom slučaju građanina kao fizičkog lica, direktor Agencije me na samom početku pomenutog obrazloženja obaveštava u pogledu Ustava da se po osnovu odredbama člana 5 st. 1 i 2 se jemči i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana.

Nije sporno, ali to nije osnovno ukazivanje iz prijave, pri čemu se selektivno izostavlja navođenje st. 4 ovog člana u kome se kaže: „Političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi.“

4. Zatim se u obrazloženju nepotrebno navodi čl. 6 Ustava, s obzirom da nije komentarisana, a u stvari bi moglo biti suvislo ukoliko bi se ova odredba tumačila u sklopu načela 1. do 6 Ustava i ostalih odredaba, pokazalo upravo to na šta sam ovom prijavom pokušao ukazati, a to je da „Niko ne može da vrši državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima, a postojanje sukoba interesa određuje se Ustavom i zakonom.

“ I ova odredba Ustava, uz sve druge koje sam naveo, tangira, a ne omogućuje, striktno obavljanje ustavnog položaja i nadležnosti predsednika Republike. Sa tim nema nikakve veze navođenje čl. 55 st 1 Ustava iz korpusa ljudskih prava i sloboda, da se jemči sloboda političkog sindikalnog i svakog drugog udruživanja, jer predsedniku Republike se to pravo pre izbora na ovu istaknutu državnu funkciju, a ni posle njenog isteka, ne osporava, čak i to što ima različito tumačenje ovih normi i moralni stav od njegovog prethodnika na toj funkciji i osnivača političke stranke kojoj pripada – Tomislava Nikolića.

5. U obaveštenju se zatim od odredaba Ustava selektivno navode član 112 o nadležnosti predsednika Republike koji je, pored ostalog, ovlašćen da predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, ali se one ne tumače, niti se pominje da predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštni kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenja predstavnika izabranih izbornih lista. Dakle i liste čiji je on nosilac!?

6. Najveća i neoprostiva pogreška ovog „obaveštenja“, a u stvari nezvaničnog, nekompletnog i nekompetentnog tumačenja odredaba Ustava o predsedniku Republike, jeste potpuno izostavljanje osnovne odredbe koja definiše položaj predsednika Republike u ustavnom sistemu zemlje – člana 111 Ustava, prema kome predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije.

Prihvatanjem da Aleksandar Vučić bude nosilac jedne od izbornih lista narušen je navedeni član Ustava jer jedna politička stranka ili grupacija ne predstavlja celokupnu državu, pa na ovaj način predsednik deli građane Republike Srbije i doprinosi podrivanja državnog jedinstva.

Upravo zbog toga i zbog odredaba čl. 112 Ustava se predsednik Republike jedini u državi inokosno i lično bira na neposrednim i tajnim izborima, u Ustavu postoji odredba čl. 115 prema kojoj „predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost“, koja se tek uzgred pominje, a koja se upravo može povezati sa odredbama pomenutog Zakona.

7. Svojim nastupom na mitinzima SNS u Leskovcu 5. novembra, u Pirotu i u Smederevu 11. novembra, te u svojim izjavama o ovoj temi na javnom servisu, na medijima sa nacionalnom frenkvencijom, pa i na društvenim mrežama gde ima otvoren nalog, Aleksadar Vučić kao predsednik Republike Srbije višestruko prekršio član 40 pomenutog Zakona.

Na svim tim mestima je držao stranačke govore i time pomogao da izborna lista SNS za parlament dobije što više glasova/poslanika i postigne što veći uspeh na račun drugih stranaka, a i da time sebe zaštiti od eventualne kažnjivosti za kršenje Ustava, o čemu odlučuje poslanička većina, a morao je da se uzdrži od takvog stranačkog angažmana. Sve to je u prijavi bilo potkrepljeno odgovarajućim dokazima, a direktor Agencije je smatrao da te činjenice ne treba proveriti i utvrđivati.

Na kraju, iz podneska Agencije smo zvanično obavešteni o vrlo važnim činjenicama za ovaj slučaj.

Prvo, da „Aleksandar Vučić, predsednik Republike, nikada nije tražio mišljenje o tome da li je spojivo istovremeno vršenje navedene javne funkcije i funkcije predsednika političke stranke“.

Drugo, da je na internet prezentaciji objavljeno mišljenje Agencije od 15. 5. 2020. godine pod naslovom „Istovremeno vršenje javne funkcije predsednika Republike Srbije i funkcije u političkoj stranci“ o tome da nema zakonskih smetnji da predsednik Republike istovremeno vrši funkciju u političkoj stranci i na taj način predsednik Republike ne postupa suprotno odredbama čl. 40 i 50 Zakona.

Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Još vesti iz ovog grada

Vesiću i Šurlanu određen pritvor, za Jelenu Tanasković kućni pritvor

Novi protest sutra u Novom Sadu pod nazivom „Bulevar krvavih tragova“

VJT u Novom Sadu traži pritvor za 13 osumnjičenih zbog pada nadstrešnice

Filmski festival Merlinka u Beogradu i Novom Sadu