„Nekoliko razloga zašto Srbija mora da stane“: Otvoreno pismo predsedniku Aleksandru Vučiću

Vlastodršci u državi Srbiji ne trebaju ništa da izmisle, trebaju da primene dostignute standarde slobode i pravde građana evropskih država. I ništa više.

Dva primera su dovoljna: Penzioni zakon u Francuskoj i rudarenje litijuma u Portugalu. I ništa više.

To, zašto Srbija mora da stane i krene novom trasom razvoja ljudskih prava, slobode i pravde, ja želim da svoja iskustva i saznanja podelim sa Vam u zahuktaloj predizbornoj kampanji. Taksativno:

1. Moj sestrić (od rođene sestre) umro je prošle godine u 56. godini života. Radio je u privatnoj firmi koja pripada stranci na vlasti a radi za JKP Vodovod i kanalizacija Beograd. Kada je SNS došla na vlast, rukovodilac firme je otpustio sve zaposlene i uposlio članove SNS. Milomir je jedva našao posao kod nekog poznanika koji proizvodi papirnate proizvode. To je bio težak posao, jer je fizički gurao nekakve teške papirne bale. Srce mu je popustilo i više nije moga da radi. Tri puta je išao na komisiju za invalidsku penziju, ali nisu mu dali. U međuvremenu mu je umrla majka, a onda je i on umro. Nije imao porodicu i ja sam sa ostalom rodbinom obavio sahranu.

Zašto ovo pišem? Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nema nikakve obaveze prema čoveku koji je 35 godina uplaćivao deo svojih primanja za penziju. Penzioni fond je Fond i penzionera i zaposlenih. Oni za sahranu penzionera daju oko 50.000,00 rsd. Nemačka daje 8.000 evra. Sve evropske zemlje penzionom osiguraniku (ne penzioneru) isplaćuju visoke sume porodicama pokojnika. Pok. Milomir u Republičkom fondu PIO ima nekoliko miliona dinara i logično je da su porodici isplatili minimum 300.000,00 rsd, za sahranu i spomenik. Ovo govori o državi Srbiji koja mora da stane.

2. Moj rođeni brat Miroslav Ivanović iz Beograda, oboleo od korone, posle nekoliko dana intervencija, moljakanja, primljen je u Arenu, i kada je pao u komu, prebacili su ga u KBC Zemun. Dvadeset pet dana je bio u nesvesti i u tom periodu doživeo je moždani udar. Zakonski su trebali da ga upute u Specijalnu bolnicu za neurološka oboljenja i posttraumatska stanja „Dr Borivoje Gnjatić“ Stari Slankamen. Ne, morao je privatno da plati sanitetski prevoz do kuće. Prema šifri bolesti Miroslava je sledovalo 45 + 30 dana rehabilitacije o trošku zdravstvenog osiguranja. Nije dobio ni dan oporavka. Zašto? Propis je napisan tako da samo korupcijom možeš ostvariti neko pravo. Ovako piše: „Prvostepena lekarska komisija radi u sednicama od dva člana i ocenu donose jednoglasno. Izuzetno od stava 1 ovoga člana, glas predsednika prvostepene komisije je odlučujući u slučaju da ocena ne može da se donese jednoglasno. “

Za donošenje rešenja postoji obrazac koji se popuni za pet minuta i gotovo. Korumpirani službenik je držao zahtev mesec i po dana, za to vreme niko nije ponudio mito i doneo je negativno rešenje. U pravnoj državi bio bi odmah uhapšen. On sam ne pljačka građane. Građane pljačka sistem.

Miroslav je podneo zahtev za priznavanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala za grad Beograd. Dobio je negativno rešenje, gde navode da kod osiguranika ne postoji telesno oštećenje…

Gospodine predsedniče, Srbija mora da stane i promeni smer kretanja koji će da osigura građanima Ustavom zagarantovana prava a lopove da strpa u zatvor.

3. Ja, korisnik vojne penzije, primam penziju umanjenu za 4,21% na mesečnom nivou od 1. 1. 2008. godine. Ustavni sud Srbije je 2012. godine doneo Odluku da ja i nas oko 57.000 korisnika vojnih penzionera imamo pravo da primamo penziju u iznosu koji smo stekli penzionisanjem a ne umanjenu za 4,21%. To je Ustavom stečeno pravo koje ne može u pravnoj državi niko da umanji. U državi Srbiji postoje ljudi koji su iznad Ustava a Ustavni sud Srbije i vrhovni tužilac Srbije dužni su da ih strpaju u zatvor, ali oni kao institucije države Srbije ne rade svoj posao.

Gospodine predsedniče, Srbija mora da stane da ustoliči institucije sa ljudima sposobnim da sprovode Ustav, pa zatim da krene stopama Evrope.

4. Ljudi koji se ne pridržavaju Ustava Republike Srbije doneli su lopovski zakon i meni (a sa mnom je još oko 800.000 penzionera), isplaćivana je penzija umanjena u periodu od 2014. do 2018. godine (47 meseci) u iznosu od 0-25%. Zakon ne bi bio lopovski da sadrži odredbu člana 58 stav 2 Ustava koja glasi: „Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.“ Penzija je lična svojina. Država Srbija treba (ali i mora) da donese zakon i da meni a i ostalim penzionerima vrati oduzeti deo penzije uvećan za zakonsku kamatu.

Gospodine predsedniče, Srbija mora da stane, da nadležni organi pohapse lopove, vrate privremeno oduzet novac od penzionera, pa da krene novim evropskim putem.

5. Mafija je posekla i pokrala šumu sa mog poseda, zabran površine 11 hektara. To je oko 5.000 m3 tehničkog drveta. Za prevoz te mase potrebno je 500 kamiona. To je utvrdio Republički šumarski i lovni inspektor iz Niša. To da se desilo ignoriše MUP, Uprava za šume iz Kuršumlije i Tužilaštvo. I nikom ništa. Za manju krađu oko 100 m3 Osnovni sud u Kuršumliju a potvrdio Viši sud u Prokuplje, da nisu mogli da utvrde da je to moja šuma, te me upućuju na parničenje.

Gospodine predsedniče, o ovome sam Vam pisao najmanje deset puta. I nikom ništa. Srbija mora da stane, da neko pohapsi lopove, ne samo one koji su sekli i krali moju šumu, već i zaposlene u državnim institucijama koji su im omogućili da se nekažnjeno bogate. Zato Srbija mora da stane, da institucije očisti od korova, pa onda da krenemo ka Evropi.

6. Ministarstvo odbrane je vojne penzionere izbacilo iz svog sastava po pitanju penzija. Moje stečeno pravo da mi penzija bude vezana za čin u kome sam stekao penziju (plata po činu i plata po položaju) je ukinuto. To je protivustavno (posebna priča). Ali Ministarstvo odbrane je zadržalo vojne penzionere u svom sastavu po pitanju zdravstvenog osiguranja. I to je posebna priča ali navodim samo moj slučaj. Propisi su regulisali da lekar specijalista utvrđuje potrebu banjske rehabilitacije korisnika vojnog zdravstva, ali taj zakon ne važi. Meni je načelnik Uprave za vojno zdravstvo general veterinarske struke po četvrti put donosi rešenje da me ne sleduje rehabilitacija. Žalio sam se ministru odbrane, predsedniku SNS-a Milošu Vučeviću, ali on ima važnija posla nego da rešava probleme građana u vojnom zdravstvu. Nije ni odgovorio.

Pitam Vas predsedniče, ko vrši dužnost ministra odbrane, gospodin predsednik stranke sa 700.000 članova nije u mogućnosti da se brine o mojoj banjskoj rehabilitaciji. Zato Srbija mora da stane da postavi ministra odbrane koji će da se brine o ljudima koji pripadaju tom ministarstvu.

Umesto zaključka: Kakva je to država Srbija gde Vi propagirate da ne sme da stane. Kuda to ona ide, pa da ne sme da stane. Samo jedan primer: Ministarstvo pravde sačini Nacrt zakona. Vlada RS taj nacrt pretvori u Predlog zakona. Narodna skupština Republike Srbije predlog usvoji u Zakon. Vi taj zakon potpišete da počne njegova primena. Verovali ili ne, tog zakona se ne pridržava Ministarstvo pravde, Vlada RS, Narodna skupština Republike Srbije ni Vaš kabinet. Pa kuda to ide država Srbija pa ne sme da stane? U ambis.

PS: Pismo pišem, jer me pozvala neka gospođa iz Opštinskog odbora SNS i kaže da Vi (Aleksandar Vučić) tražite mišljenje građana, potencijalnih glasača, koji problemi trenutno tište građane Srbije. Ja znam da Vi sve ovo znate, jer sam Vam pisao najmanje 20 puta, ali nije mi bilo teško da to napišem i dvadeset i prvi put.

Autor je penzioner

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.