Opšte nezadovoljstvo penzionera, što je polovina biračkog tela, kulminiralo je urušavanjem ustavnog poretka, donošenjem i primenom nesistemskog zakona o smanjenju penzija i plata, što je započeto u zdravstvu i prosveti još 2013. godine.
Kako smo izgubili pravnu državu i nezavisno sudstvo došlo je do opstrukcije Ustavnog suda Srbije o ocenjivanju ustavnosti zakona i manipulacija koje se vrše sa penzionerima od strane predsednika i Vlade Srbije, najavom načina i vremena ukidanja Zakona o smanjenju penzija.
Argumenti za ukidanje ovog zakona Sad i Odmah, leže u činjenici da se uprkos prestanka krize moralo prestati sa oduzimanjem od iznosa penzija na rešenju (od 10 do 20 odsto) još krajem novembra 2017. godine.
Penzija nije socijalna kategorija već pravo, kao i pravo na privatnu svojinu, koja nam je oduzeta 1945. godine, a država nije izvršila povraćaj oduzete imovine niti priznala sve kategorije imovine kao što su akcije, trgovački fond, za šta posedujemo dokaz o vlasništvu i nasledstvu.
Ne zaboravimo i činjenicu da bankrota nije bilo, a samim tim ni potrebe za pljačkom građana. Kako se naš predsednik hvali uspešnim ekonomskim parametrima i cinično zahvaljuje penzionerima koji nemaju za hleb i lekove, vreme je da se umesto zareza stavi tačka. A to znači da novi način obračuna penzija iz 2010. i 2014. godine, koji je umanjio penzije za više od 20 odsto, bude vraćen na staro, i da se prestane sa oduzimanjem svim penzionerima bez razlike.
Mi znamo da u Evropi tokom života na ovaj ili onaj način zaposleni uplaćuju doprinose. Koliko uplate, tolika je i penzija. U zavisnosti od visine plata u PIO fond su odlazili naši doprinosi. Jasno je da nismo primali bruto nego neto platu. Zahtevamo da kao svuda u svetu dobijemo onoliki iznos koji nam je tokom godina rada uzet.
Svi ti zarezi i za penzije, posebno penzije za ratne vojne invalide, koji bukvalno nemaju od čega da žive treba rešiti sredstvima iz budžeta. Očigledna odlaganja kao i ona za restituciju je znak da ova vlast nikada ništa neće vratiti.
Da rezimiram. Samo promena ove vlasti je garancija za prestanak pljačke i biološko uništavanje. Postoje tri opcije a prva je borba kroz institucije. Podnela sam predsednici skupštine zahtev da skupština izglasa da se ovo pitanje reši. Zatim, žalbe sudu, ne pojedinačne već grupne: sindikati, poslanici i sva udruženja penzionera. Potom radikalizacija, izlaskom kritične mase i blokiranje ulica, generalni štrajk zaposlenih i naravno pobeda opozicije. Imamo saglasnost MMF-a i međunarodnih institucija. Zato krenimo, godine su nam pojeli skakavci.
Autorka je samostalna poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
