Ovaj Savet REM-a mora biti razrešen

Zakon o Ustavnom sudu, odredbama čl. 50, 52 i 53, predviđa da se postupak za ocenjivanje ustavnosti pravnih normi pokreće predlogom ovlašćenog predlagača ili rešenjem samog suda kad oceni da u podnetoj inicijativi ima za to osnova. S obzirom na rečeno, postupak pred Ustavnim sudom smatra se pokrenutim: u prvom slučaju – danom podnošenja urednog predloga, a u drugom – danom kada je Sud doneo rešenje povodom podnete inicijative. Postupak može pokrenuti i sâm Ustavni sud dvotrećinskom većinom glasova svih sudija.

U slučaju koji se odnosi na prestanak mandata ranijeg saziva i izbor novog saziva Saveta REM-a, podneta je inicijativa za pokretanje postupka, a pošto rešenje o njenom usvajanju nije doneto, nije bilo ni smetnje da se donese rešenje o prestanku ranijeg i izboru novog saziva Saveta REM-a.

Čak i da je Ustavni sud doneo rešenje o pokretanju postupka po podnetoj inicijativi, taj sud bi mogao da spreči odlaganje prestanka mandata ranijeg i izbor novog saziva Saveta REM-a, u šta se već zakoračilo, ako bi usled toga mogle nastati neotklonjive štetne posledice, što predviđa član 56. Zakona o Ustavnom sudu. A štetnog rada, kao i nerada, u Savetu REM-a bilo je i ranije. Od mnogih slučajeva, izdvajam samo dva:

U protestima građana „Jedan od pet miliona“ 2019. godine, postavljen je i zahtev da se smene članovi Saveta REM-a zato što nisu sledili demokratske standarde ravnopravnog tretmana u sprovođenju izbora.

Vladimir Đukanović, član Srpske napredne stranke i narodni poslanik, taj zahtev je nazvao „budalastim“ tvrdeći da njegovo razrešenje nije moguće zato što „pokretanje postupka za razrešenje može da usledi tek pošto Savet REM-a usvoji mišljenje da za to postoje razlozi, što se ne može očekivati s obzirom da ga utvrđuju i oni kojima bi mandat trebalo da prestane“.

Ova izjava nije pravno utemeljena, pošto postupak razrešenja pokreće Narodna skupština, a ako ona utvrdi da zakonski razlozi postoje, do razrešenja mora doći, jer mišljenje Saveta REM-a ne može biti jače od zakona. Narodni poslanik zakonske propise mora tumačiti nepristrasno, a ne u interesu partije kojoj pripada a kojoj je služio i sâm Savet REM-a.

Po prethodnom a i novom Zakonu o elektronskim medijima, REM je samostalna i nezavisna regulatorna ustanova, koja vrši javna ovlašćenja radi delotvornog sprovođenja strateške politike u oblasti medijskih usluga kao i zaštite slobode mišljenja i izražavanja. Stvarnost se, nažalost, napodnošljivo razlikuje od zakonom predviđenih ciljeva.

Umesto da radna grupa za izradu važećeg zakona usvojenog 2023. godine, bude podržana u nastojanju da se suzbije politički uticaj na sadržaj i kvalitet radio-televizijskih informacija i programa, ona je bila izložena pokušaju da regulatorno telo iz jednine zakorači u množinu s ciljem da elektronski mediji sa nacionalnom frekfencijom imaju svoje regulatorno telo, a elektronski mediji sa lokalnom frekvencijom njihovo regulatorno telo. Pokušaj je bio zamaskiran malim početnim slovom u reči ,,regulatorno telo“. Dobro je što pokušaj nije uspeo.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji