Ovakav režim nije moguć bez svih nas

Metode trenutne Uprave u zataškavanju i disciplinovanju onih koji postavljaju previše pitanja potpuno su identične sa sadašnjim režimom.

Osnovna metoda sastoji se neprekidnom odugovlačenju procesa koje bi trebalo da uništi volju studenata(građana) da zahtevaju ili da se bune.

Na primer, davne 2018. godine upravi je prosleđen Zahtev za informaciju od javnog značaja da dostavi audio snimak naučno-stručne konferencije u okviru Vučićevog dijalog o Kosovu zbog problematičnih (rasističkih i šovinističkih) govora pojedinih profesora.

Ubrzo nakon upućenog zahteva pristiglo je i rešenje kojim se odbija zahtev da mi se dostavi audio snimak uz obrazloženje da će mi proslediti zbornik radova koji će sadržati sva izlaganja čim bude odštampan.

Kada je zbornik izašao, fakultet ne samo da nije poslao zbornik radova nego je i selektivno izostavio određena izlaganja.

Sledeći primer noviji je i poznatiji javnosti budući da se odnosi na odluku Vlade Srbije da imenuje Maju Gojković i Jadranku Joksimović za članice Saveta FPN-a.

Očekivalo se da će prašina koja se podigla zbog odluke Vlade izazvati odlučnu i oštru reakciju većeg dela akademske zajednice.

Pored pojedinih glasova fakultet je 13. maja održao sednicu Nastavno-naučnog veća na kome je jedna od tačaka bila rasprava o predlogu teksta koji bi trebalo uputiti Vladi da preispita odluku.

Po završetku rasprave, a sve u skladu sa procedurom, svi članovi veća glasali su za predlog teksta sa sledećim ishodom: falio je samo jedan glas za usvajanje!

U skladu sa procedurom i pravilima demokratskog odlučivanja u okviru fakulteta neophodno je ostvariti polovinu svih glasova Veća kako bi se određeni predlog usvojio.

Odluka nije usvojena ne samo zbog onih koji su glasali protiv – uzgred, njih je bilo najmanje – već zbog velike većine uzdržanih.

Kada se okončala sednica, polovina članova veća koji su bili za usvajanje predloga nisu ništa preduzeli kako bi se suprotstavili drugim metodama odluci Vlade već su svoju borbu za dignitet fakulteta sveli na „proceduralnu odbranu“ sa ishodom: jedan glas fali!

Nakon saznanja da je održana sednica Veća na kojoj se raspravljalo i glasalo o tome uputio sam Zahtev za informaciju od javnog značaja upravi da mi dostavi zapisnik budući da se ta odluka ne tiče samo članova Veća već svih studenata i studentkinja fakulteta. Uprava fakulteta je ubrzo dostavila rešenje da će zapisnik ,,odmah po njegovoj izradi i usvajanju dostaviti“.

Prošlo je skoro dva meseca i održano je nekoliko sednica, ali se fakultet nije udostojio da dostavi zapisnik.

Metodom proceduralnog odugovlačenja ostvaruju se višestruki ciljevi: obeshrabruju se dalji pokušaji da se dozna istina, a događaji vremenom zastare ili postanu beznačajni za javnost.

Isto tako, na primer, sudovi obeshrabruju žrtve da ostvare za pravdu manipulacijom procedurama.

Međutim, mnogo veći problem od bahatosti i bestidnih laži jeste ,,proceduralna borba za demokratiju“.

Većina članova Veća borbu za dignitet fakulteta i demokratiju svela je na proceduru: npr. glasanje za ili protiv određenog predloga. Isto tako kada je bila na redu odbrana autonomije Univerziteta: procedura je ispoštovana, a pobuna je moguća samo unutar i u skladu sa procedurama.

Postavlja se pitanje da li je ovo insistiranje na proceduralnoj borbi za demokratiju u nedemokratskom kontekstu prihvatljivo opravdanje i izgovor za nedelanje?

Pojedini profesori i profesorke devedesetih ustali su protiv nasrtaja vlasti da podrije autonomiju Univerziteta radikalnijim metodama: npr. ostavkama.

Kako je moguće da je borba za demokratsko društvo svedena na borbu posredstvom procedura? Postojeći režim opstaje upravo zato što kombinuje demokratske procedure i autoritarnu praksu koja se očituje u njihovoj manipulaciji.

Zato pristanak na isključivu ,,proceduralnu odbranu demokratije“ u našem kontekstu označava samo izgovor za odsustvo smelosti i spremnosti za neposlušnost.

Pored toga, ono što dodatno oslobađa od odgovornosti jeste personalizacija i svođenje svih političkih i društvenih problema na: Aleksandar Vučić.

Naravno, ne osporavam to da je ovo autoritarni i kriminalni režim već to da nisu samo jedna osoba i ljudi oko njega odgovorni za sve što nam se dešava.

Ovakav režim nije moguć bez svih nas, a posebno bez akademske zajednice koja ima dugu tradiciju ćutanja, uzdržavanja, ulagivanja i legitimisanja.

Uprava FPN-a odražava i reprodukuje upravo one vrednosti i odnose koje održavaju režim na površini, a druga polovina Veća iščekuje bolja vremena kad će dobiti glas više.

Autor je politikolog