"Ovo ludilo je sve teže izdržati. Počeću da pecam": Bojan Tončić, jedan od najboljih među nama 1foto FoNet Aleksandar Barda

Danas je trebalo da pijemo kafu. Pozvao bi me i rekao: „Tončić.“ Uzvratila bih: „Ej, gdje si, šta radiš.“

„Šta te briga“, presekao bi, „mnogo pitaš, otkud ti pravo da zalaziš u moju privatnost.“ Osmehnula bih se, a on bi rekao: „DođI, čekam te u kafanu.“

Otišao je u vječnost jedan od najboljih među nama. Otišao je Bojan Tončić. Moj prijatelj, drug, kolega. Boki.

Veliki čovek, Veliki novinar, beskompromisan borac za ljudska prava, nepokolebljiv. Čovek koji je stajao uspravljene kičme pred svakim režimom, prijatelj bez ijedne mrlje. Najbolji.

Mahnuo bi rukom sada kada bi pročitao ovaj uvod, znam. Namrgodio lice i uzviknuo: „Ma daj.“ Kiselo se nasmejao.

Bojan je bio skroman. Poštovan i cenjen.

Bojan je proživljavao svaku ratnu žrtvu, svaku nepravdu, izjedala ga je i progonila nemoć ove države, da prizna svoju ratnu prošlost, nepravde koje je nanela državama i narodima u regionu.

Bojan je napisao pregršt tekstova debelo potkrepljenih činjenicama o ratnim zločinima, njihovoj interpretaciji u Srbiji, suđenjima zločincima, njihovom epilogu, anticivilizacijskim postupcima, progonu nesrba, koncentracionim logorima, masovnim grobnicama.

Osećam stid i prezir zbog opšteprihvaćenog prekrajanja istine o događanjima u Srebrenici u julu 1995, govorio je, za koje je tvrdio da su bili državni posao Srbije osmišljen u Beogradu.

Bolela ga je uspavanost i apatija društva da jasno i glasno ustane, progovori, principijelno stane na strani pravde…

„Ovo ludilo je sve teže izdržati. Počeću da pecam. Ma, samo da gledam u reku“, rekao mi je na jednom od naših poslednjih druženja.

Nasmejani Bojan, dečačkog lica. Takav me je dočekao u Danasu pre 20-ak godina. Blag i jednostavan a istovremeno drzak i srčan, bez uvijanja i ustezanja. Svetionik u mračna vremena. Britko novinarsko pero.

I kad su ga hapsili tokom 1990-ih u vreme režima Miloševića, kada su ga progonili radikali, a srpski šovinisti prozivali – smejao im se u lice.

Bojan je deljao i izrezbario novinarsku stazu duboko, verovao je u to što radi i to i jeste jedino bilo moralno ispravno.

Bojanovu istinu ova njegova prerana smrt ne može da ubije. Ustanovio je temelje bolje Srbije za koju se svim žilama borio a koju, nažalost, nije dočekao.

Dragi Bojane, počivaj u miru na nekom boljem mestu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari