Ozbiljno ugrožavanje najosnovnijih prava koja Ustav Srbije garantuje: Pravni pogled na najavljene izmene Krivičnog zakona

Ova tajnovitost i je pomalo iznenađujuća pošto su, uz Zakon o parničnom postupku, u pitanju zakoni koji spadaju među najznačajnije stubove celokupnog pravosudnog sistema u zemlji.

Ipak, kada se nacrti koje je ministarstvo stavilo na javnu raspravu pažljivije pročitaju čini se jasnim zašto je otvaranje javnih rasprava o njima bilo tako diskretno – kao i zašto za svaku od njih određeno svega po mesec dana.

Naime, predloženim nacrtima ne samo što se proizvoljno pooštrava kaznena politika već su u njima sadržana i rešenja koja – posmatrana pojedinačno i u celini – ozbiljno ugrožavaju najosnovnija prava koje država garantuje Ustavom, pre svega pravo na pravično suđenje i prava okrivljenog u krivičnom postupku.

Krenimo, za početak, od jedne predložene izmene Krivičnog zakona koja najbolje oslikava namere predlagača kao i volju koja je i ostala slična rešenja pustila na javnu raspravu 1. oktobra.

Reč je o članu 18 Nacrta o izmenama i dopunama KZ kojim se iz važećeg Krivičnog zakonika briše krivično delo iznuđivanja iskaza.

Obrazloženje koje je dato u tekstu nacrta za tako nešto je nesvakidašnje.

Predlagač u tom obrazloženju ističe da je to krivično delo već „sadržano“ u krivičnom delu

Zlostavljanje i mučenje i da se to čini zbog „neujednačene sudske prakse.“

Možda najneobičnije od svega jeste da predlagač pravda predloženo brisanje krivičnog dela Iznuđivanja pozivanjem na „zaključna zapažanja“ Komiteta UN protiv torture!

U vezi sa ovakvim obrazloženjem treba navesti dve stvari.

Prvo, čak i ako bi se uvažilo obrazloženje o podudarnosti osnovnog oblika k.d. Iznuđivanje iskaza i kvalifikovanih oblika k.d. Zlostavljanje i mučenje ta „podudarnost“ ne može i ne sme da predstavlja smetnju da Iznuđivanje iskaza – zbog posebnog društvenog značaja prava okrivljenog u krivičnom postupku koja se njime štite – bude propisano kao zasebno krivično delo.

Drugo, ovaj „smeli“ predlog pred javnost se iznosi samo šest meseci nakon smrti Dalibora Dragijevića koji je umro u policijskoj stanici u Boru gde je bio zadržan u okviru istrage nestanka dvogodišnje Danke Ilić.

U javnosti se tada otvoreno spekulisalo da je Dragijević umro prilikom isleđivanja tokom kojeg je policija u Boru pokušavala da dobije od njega informacije o nestaloj devojčici. Istraga okolnosti smrti Dalibora Dragijevića je i dalje u toku.

Predlagati brisanje krivičnog dela Iznuđivanja iskaza u trenutku kada javnosti još uvek nisu predočene sve okolnosti pod kojima je umro Dalibor Dragijević nije samo smelo, već je i neizmerno drsko.

O ovom i drugim makar jednako lošim predlozima koji se mogu naći u ovim nacrtima tek će se oglašavati stručna javnost, kao i njihova strukovna udruženja, u nedeljama koje slede.

Ono što je svim tim predlozima zajedničko, a na šta će sigurno biti ukazivano narednih mesec dana, jeste da njihov predlagač kroz njih pravo države da kažnjava počinioce krivičnih dela nadređuje pravima građana zarad čije zaštite je državi to pravo da kažnjava i priznato.

Prava koja imamo kao građani ne smeju biti bačena pod noge hirova jedne neobuzdane volje koja ne priznaje ni norme ni ograničenja koja predstavljaju suštinu demokratskog društva.

Upravo te norme i ta ograničenja moraju biti ono od čega se ne sme odustati u javnoj raspravi koja je pred nama.

Analiza je prvobitno objavljena na internet stranici Foruma za bezbednost i demokratiju

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Autor je advokat iz Beograda