Pacovski špajz

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Znači, sram bilo Pintera, Handkea, Besona? Oni se ne bi složili sa ovom kolumnom. Oni su svet koji je razumeo Srbiju, a novinar je ko? Zna li bar kako su te književne gromade branile Srbiju? „Veliku Srbiju’ o kojoj govori ovo piskaralo. Primilo se piskaralo na belosvetsku priču. Na kraju, znajući šta čita, citiraću Besonove reči:“Zašto, i pored svih poraza i svih tih muka, svaki put kada se vraćam u Beograd i kada ponovo vidim svoje srpske prijatelje, imam tako čudesno osećanje pobede? Mi smo… očuvali nešto što je trebalo da po svaku cenu očuvamo – to nešto se zove duša i izgleda da joj je Srbija poslednje pribežište.“ Ako je lakše odlaziti nego vraćati se, vreme je da prestane sa vraćanjem. Ceo svet se smejao Maovoj „kulturnoj revoluciji“, a na njegov poziv da se vrate u zemlju i pomognu joj odazvalo se nekoliko hiljada vrhunskih naučnika i profesora fakulteta. Oni su znali šta je domovina, a šta zna ovo piskaralo? Pljuvanje i kritika nisu isto, ali piskaralo to ne vidi.

2. Komentar bota. Jezik isti kao jezik vođe, jezik njegovih novinara, jezik poslanika u skupštini. Razumem zšto mora tako ali me obradovalo sto sam iz imena bota kojim je potpisao kometar, razumela da i on samog sebe prezire kao i ono što mora da radi.
   Tekst autora je sjajan, sve napisano u Pacovskom špajizu je istina, jer je i moje lično iskustvo. Jedino kraj teksta mi ne paše. Razumem da je stilki potrebno, za jednog dobrog pisca, napisati lep kraj. Možda je takav i zbog plemenitog srca pisca. Ipak poručujem mu da je to „zajedno“ utopija, jer svi oni koji bi mogli to zajdno učiniti su već otišli ili se spremaju posle korone da masovno odu kao i moja porodica i na kraju i ja, stare kosti ali mlada u srcu.