Pad

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sjajan clanak, samo lopovi, nepismeni i polupismeni ne citaju. A to je vecina u Srbiji.

2. Potpuno se slažem sa gosp. Gligorovim. Bio je odličan asistetnt na FPN-u u moje vreme i njegve misli se nisu promenile već naprotiv postale su potpuna slika vremana u kome živimo.

3. Istorija ce im suditi, nebi voleo ni jedne sekunde da sam na njihovom mestu.

4. “LJudi koji traže posao okreću se svetskom tržištu rada, jer posla kod kuće nema… Niska zaposlenost i visoka nezaposlenost uz veliku emigraciju naravno stabilizuju vlast i oligarhiju. Ove druge i time što ne mali deo tražnje za njihovim proizvodima potiče od doznaka…”
   Oligarhija u razvijenim zemljama, u ojađenoj Srbiji finkcioniše Mafija koja se predastavlja za političku stranku. Pljačkaju na sve moguće načine. A najnoviji način im je, verovatvno je zbog toga smenjen ministar finansije, jer se novoimenovani dokazao kao vrhunski mafijaš,a spomenuliste doznake, koji sada novac sve manje vredi u odnosu na dinar, tj. Državna mafija oduzima od onih koje je oterala da rade u inostranstvo, pa kada šalju pare svojim porodicama Mafija ih čeka u menjačnice.

5. Imam utisak indukovan i licnim iskustvom da je autor teksta u potpunosti u pravu. Za Jengleze ne znam, cini mi se da su bili odvec prosrpski da bi imali racionalan otklon. Ne znam ni za delivery unit, to su valjda bili Skoti tek niko od njih nije nikog terao da nenamenski trosi more para sve ove delivery godine.

6. Предузетници имају једини интерес да опстану, тачније боре се за голо преживљавање. Србија пропада последњих педесет година, кажете( а и дуже, додао бих), а видели би каква би САД била да је кроз њу протутњао тенковима наметнути комунизам, као кроз Србију. Било би добро да економске анализе пишу и људи који су радили или раде у реалном сектору. То су хероји данашњег доба, људи који раде поштено, живе од свог рада, плаћају све обавезе и порезе и нису повлашћени од неког ЦК, нити од странака на власти. Они немају буџетска средтсва на располагању, већ пуне буџет. Ретка врста која изумире у Србији.

7. Slazem u svemu,vecina misli isto ali uzalud

8. Krajnje mističan članak za jednog ekonomistu, bez podataka, sa pojednostavljenim slikama i zaključcima. Prvo, ne bih se složio da Srbija propada, pre se sporije razvija u odnosu na potencijal. Ako pogledamo gde je bila 2000. godine nakon što je srušen Miliševićev režim (nažalost ne i komunizam, titoizam i njegovi ideolozi) i gde je sada vidimo da nam je ekonomija 3-4 puta veća. Odliv mozgova i bela kuga je problem koji se može rešiti ako mu se pristupi neideološki, usmeravanjem razvojnih politika koje prvo definišu problem, aktivnosti za rešavanje i merila za ocenu uspeha. Tu nema mesta ni za autošoviniste niti za nacionaliste niti za komuniste dogmate i komuniste modernizatore jer je ta priča i večita i jalova. Drugo, tekst vrlo apstraktno pominje istoričare, Crkvu, Engleze, autošovinizam, autokolonijalizam itd. i nekakvu mističnu ideološku vertikalu. Tekst otuda deluje ubedljivo jer računa na aksiome, tj. ideološke šifre koje ne mora ekplicitno da objašnjava o nacionalističkoj ideologiji, klero-fašistima, nepopravljivom lokalnom mentalitetu Srbalja, zatvorenosti, koji kao idiot ponavlja stalno iste greške, itd. I pored mističnosti teksta on ima dobru ideju da ne treba biti rob greškama. Međutim, nije jasno po čemu je uzrok koji autor ne definiše ali kroz ideološke šifre podrazumeva tako lako pripisuje npr. nacionalizmu i Crkvi a ne npr. kontekstu u kojem je svaka logična nacionalna ideja osuđena na etiketu „nacionalizma“ čak i ako je usmerena na reševanje problema bele kuge. Mogao bi se napisati jednako ubedljiv mistični tekst u kojem bi se jugoslovenski kontekst pokazao kao greška kojoj večito robujemo u našim rezonima. Za ekonomistu koji verujem da danas (ako već ne i oduvek) zastupa načela tržišne ekonomije i i (nadam se) parlametarne demokratije. čudi me da ne uočava sledeću pravilnost usporavanja do potpunog gašenja parlametarizma, demokratskih institucija i tržišne ekonomije u Srbalja sa jugoslovenskom idejom. Eto tako bi neko mogao mistično da zaključi „If the rule you followed brought you to this, of what use was the rule?“.