Pakao života Roma

Neretko pripadnici većinskog naroda ili drugih naroda koji žive na ovim prostorima sebi daju zapravo da komentarišu, osuđuju, pridikuju, optužuju, doduše ponekad i hvale, životni prostor, običaje, tradiciju, kulturu, čak i genetiku romskog naroda.

Pitanje za sve njih je jednostavno, zašto to čine, a da pritom nemaju ni elementarno znanje o temi o kojoj govore ili pišu?!

Ozbiljno velikom diskriminacijom, stereotipima ili predrasudama sa kojima se romska zajednica u Srbiji susreće, već vekovima unazad, čini mi se da u poslednjih desetak godina ulazi u završnu fazu.

Nikada više se nije govorilo o romskoj zajednici i nikada više akata i dokumenata Vlada Republike Srbije nije usvojila kako bi se položaj romske zajednice poboljšao, a Romi nikada gore nisu živeli nego sada.

Verovatno, nikada nisu toliko bili diskriminisani po različitim osnovama, kao što je to danas.

I da, ta društveno-sociološka pojava zvana diskriminacija je pre svega sistemska!

Kako je neki dan naš uticajni i meni veoma drag pisac i novinar Marko Vidojković napisao u svojoj kolumni „Raj u Vuka Vrčevića“ – Romi su naviknuti na teško životno stanje, generacijski i tradicionalno.

Pisac Vidojković odlazi i dalje, analizirajući jedno naselje u našem glavnom gradu u kome Romi žive više od pola veka.

On sebi daje za pravo da kaže da je način življenja tih ljudi tradicija.

Da romska zajednica prosto „obožava“ da bude večito na marginama društva.

To svakako podstiče većinu pripadnika većinskog naroda da na Rome gleda sa gađenjem, prezirom, a u blažem obliku, kroz podsmeh.

Da li uvaženi pisac Vidojković, ali i svi drugi koji se drznu da kroz osudu ili podsmeh komentarišu borbu za bukvalno preživljavanje kroz koju svakodnevno veliki broj Roma prolazi, sakupljajući sekundarne sirovine i ostalo đubre koje „velika gradska gospoda“ bacaju…

Da li svi oni misli da se Romi osećaju dobro kada su na udaru svi tih „dušebrižnika“?

Da li su se nekada zapitali koliko je Roma uveče otišlo u krevet bez večere i da će sutra za doručak pojesti ono što je ostalo od sinoć?

Da li oni uopšte znaju koliko je teško odškolovati dete, ili bolje rečeno decu, a da pritom nikada nisi imao stalno zaposlenje, ali ne zato što si lenj i neodgovoran, kako se često govori za Rome, već zato što te poslodavac, po starom nepisanom pravilu, ne želi u svojoj firmi, zato što se boji da ćeš nešto da mu ukradeš ili proneveriš.

Bez obzira na to što si obrazovaniji, sposobniji i pametniji od svih njegovih zaposlenih, ali i od njega samog.

Takve pojave nas dovode u situaciju da pomislimo da su svi Romi lopovi i kada bi oni prestali da „ruše mir“ u ovoj zemlji, sve bi bilo dobro.

Nikako da shvatimo da su pravi lopovi neki drugi, sa kravatama, tašnama i mašnama, nešto svetlijeg pigmenta.

Da li sva ta „gospoda“ može da zamisli da samo jedan jedini dan žive u „paklu romske demokratije“ koja garantuje „jednakost“ među ljudima, bez obzira na versku, nacionalnu, polnu, seksualnu ili bilo koju drugu različitost.

E vidite, Romi tako žive vekovima unazad.

U „paklu demokratije“!

Ali oni ne žive tako zato što tako vole ili žele, već zato što svakoj vlasti odgovora siromašna i neobrazovana nacionalna manjina, koja je uzgred i najbrojnija u našoj zemlji, i koju veoma lako možeš da podmitiš, izmanipulišeš, kada god je to potrebno.

Za paštetu, kilogram brašna ili soli. Izbori samo što nisu, imaćemo mogućnost da to uživo vidimo po ko zna koji put. U tom delu se apsolutno slažem sa uvaženim piscem Vidojkovićem.

I da zaključimo, ta velika demokratija građanima garantuje jednakost, antidiskiminaciju, zabranjuje govor mržnje, a u realnom životu sve je obrnuto.

Kada to kažem, ne mislim samo na pripadnike romske zajednice, već na sve građane koji su drugačiji, po bilo kom osnovu.

Oni koji imaju mogućnost donošenja odluka svakako su „jednakiji“ od drugih.

Svi smo to makar jednom osetili na svojoj koži. Romi na ovim prostorima žive najmanje pet vekova.

Sa pripadnicima većinskog naroda u Srbiji delili su i dobro i zlo, doduše, mnogo više ovo drugo. Nikada se nisu zbog toga bunili. Za najveći broj Roma Srbija je jedina domovina i nje definitivno niko od njih ne želi da se odrekne.

Tako je uvek bilo i tako će biti u budućnosti!

Autor je novinar