Pakt dva Aleksandra

Postavljanjem Aleksandra Vulin za ministra unutrašnjih poslova, predsednik Srbije Aleksandar Vučić može mirno da spava, dok policija sprovodi teror kao nekada u zlatno doba zločinačke vlasti Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja.

Izmišljotina je teška da je predsedniku Srbije stalo do ove zemlje, naprotiv, njemu je stalo do njegovog izgleda u ogledalu, do ugrađivanja u zaradu od mutnih investitora, te do nesmetanog protoka robe, novca i svega onoga što se u mutnoj vodi dogovorio sa oligarhijom.

Međutim, pobuna protiv dva zakona počela su da mu remete sve te planove, te je on, kako mu evropejski duh ne dozvoljava, telepatski angažovao drugog Aleksandra, njegovog starog saborca, da uteruje gestapovsku silu i strah u kosti.

Za razliku od svih prethodnih ministara, ali ostalih pripadnika SNSrbije, Aleksandar Vulin je uspeo da stane rame uz rame u svojoj siledžijskoj poremećenosti sa Vučićem. Ministar Vulin sve češće ima izjave u kojima se pominje da je ponekad batina iz raja izašla, te je imao priliku na Pinku da hvali Staljina kao pravog državnika, koji je evidentno njegov uzor.

Vulin – kako vreme prolazi, a prolazi u ovoj Srbijatriji veoma brzo – postaje ponekad sve otvoreniji i iskreniji u pozivanju da se proliva tuđa krv, te mu predsednik Vučić šapne da „umiri strasti“, ali se svakako zadovoljno osmehuje, dok čitucka istraživanja javnog mnjenja zbog tih nacionalno nadahnutih izjava.

Zapravo, Vulinova pomahnitalost podseća na najmračnije trenutke savremene Srbije, kada su se leševi prevozili u hladnjačama, nesrpsko stanovništvo zakopavalo u jame i nosilo bele marame, a ta ista policija zajedno sa paravojnim formacijama ubijala po Kosovu i Metohiji sve što u sebi nema srbijanski DNK. Stoga više ne možemo ni da zamislimo šta sadašnji pakt dva Aleksandra bi mogao da znači da je u ovom trenutku rat sa drugim zemljama.

Vučićeva Srbija postala je crna rupa u kojoj cvetaju nasilje i strah, dok mi pod Vulinovim pendrekom tonemo u potpuni mrak.

Autor je slobodni novinar