Palestina: Sahrana morala i humanosti

Jer, iz tog dela sveta, osim žaljenja zbog stradanja Palestinaca i deklarativnog i jalovog apelovanja da se proglasi primirje, na koje Izrael uopšte ne obraća pažnju, dolazi samo moralni relativizam i ćutnja koja je glasnija od otvorene podrške genocidu.

Od zvaničnika tih zemalja nema ni reči osude zverske politike Izraela a kamoli neke akcije koja bi ga prinudila da od te politike odustane.

Ćute svi: ćute islamske zemlje jer ih palestinsko pitanje baš uznemirava u njihovom uživanju u naftnom luksuzu; ćuti Kina jer nju i inače ne interesuju ona svetska zbivanja koja nemaju veze sa njenim interesima; ćuti Rusija nadajući se da će izraelska zverstva baciti u drugi plan njenu agresiju na Ukrajinu; ćuti i Ukrajina jer ne sme ništa da kaže od Amerike iako bi ona, ako je žrtva agresije, morala prva da digne svoj glas protiv nasilja; ćuti, očekivano, i Evropska unija u strahu od Amerike i u strahu od optužbi za antisemitizam.

Jedino ne ćuti Amerika; ona je agilni saučesnik u genocidu, što joj omogućava da izigrava mirotvorca: kada krizu smišljeno dovede do vrhunca i kada niko ne zna kako iz krize izaći, pojavljuje se ona kao jedini faktor koji može da nametne rešenje.

A šta tek reći za moralnu pustoš koja se zove Srbija? Tu vlada potpuni muk kao da se genocid događa na drugoj planeti.

Tu ne ćuti samo vlast, odavno lišena bilo kakvih moralnih skrupula, već i celo društvo, svaka od njegovih institucija i svaki društveni sloj, a što je najgore ćute i glagoljivi intelektualci koji se sada ponašaju kao kastrirani. Očigledno, u Srbiji se navija za genocid nad Palestincima i za definitivno prisvajanje Gaze i Zapadne obale od strane Izraela jer bi to stvorilo dobro pokriće za sličnu akciju na Kosovu.

U međuvremenu u Srbiji se daleko više pažnje poklanja tome što je nekog Srbina, navodno, udario kosovski policajac, nego genocidu nad Palestincima, što govori o potpunoj distorziji razuma i morala.

Ono što naročito ubija svaku nadu da će civilizovani svet povratiti svoju dušu jeste neviđeno licemerje kojim se ćutke gleda na izraelska zverstva ili se ona čak i opravdavaju.

Ostavljajući po strani SAD, koje na Izrael gledaju kao na sredstvo sopstvene dominacije na Bliskom istoku, licemerje ostalih je uglavnom posledica uspešnog izraelskog propagandnog sofizma koji kaže: Fašisti su bili neprijatelji Jevreja; Jevreji su se borili protiv fašizma; Svi koji se bore protiv Jevreja ili ih kritikuju su fašisti.

Zaplašene ovim sofizmom zemlje severne hemisfere odlučuju da bace pod noge moral i humanost i da zatvore oči pred monstruoznim aktima Izraela i njegovim besramnim lažima kao što je ona da su Palestinci, pobijeni dok su očajni čekali hranu, u stvari žrtve sopstvenog stampeda, iako su predstavnici Ujedinjenih nacija videli prostrelne rane na svim ubijenim.

Zapravo, Ujedinjene nacije predvođene Gutijerešom, njihove agencije i ljudi koji deluju u Gazi, kao što je Frančeska Albaneze, predstavljaju redak i dragocen primer morala i ljudskosti.

Sada je jasno zbog čega je izraelska propaganda, preko knjige jevrejskog ultrašoviniste Jorama Hazonija „Vrlina nacionalizma“, proglasila Ujedinjene nacije za imperijalizam. Jasno je takođe zbog čega je srpski fašizam požurio da taj priručnik šovinističke mržnje prevede i objavi u Srbiji.

Da bi prikrile svoj raskid sa moralom i humanošću, koje kod njih čuvaju još samo male grupe levičara u izumiranju sa palestinskim zastavama, bogate države se pozivaju na režirani Hamasov upad 7. oktobra preko najbolje čuvane granice na svetu; pozivaju se na pravo Izraela da se brani, ne shvatajući da tom besmislenom tezom iz arsenala Orvelovog Novogovora svaku agresiju, pa i onu Japana na Perl Harbur i Rusije na Ukrajinu, podvode pod „pravo da se brani“; ili pak, vrlo smišljeno i podlo, govore o „ratu“ između Izraela i Hamasa u kome, kao u svakom ratu, neizbežno stradaju i nedužni civili, kao što se to krajem Drugog svetskog rata dogodilo sa milionima civila u Nemačkoj, Japanu i Italiji.

Ali, treba zaista biti lišen moralnih skrupula pa izjednačiti ove dve situacije. Nemačka, Japan i Italija započeli su rat i bili agresori i oni snose odgovornost za stradanje njihovih civila.

Međutim, Hamas nije agresor i njegov dubiozni upad od 7. oktobra nije početak izraelsko-palestinskog sukoba.

Njemu prethodi višedecenijski teror Izraela nad Palestincima sabijenim u najveći koncentracioni logor na svetu i lišenim osnovnih ljudskih prava. Akcija Hamasa bila je gest očajnika jednaka ustanku Jevreja u Varšavskom getu. U oba slučaja radi se o pobuni očajnika protiv najmoćnije armade svog vremena, u oba slučaja grupe onih koji više nemaju šta da izgube koriste podzemne tunele, odnosno gradsku kanalizaciju, kako je to ovekovečio Andžej Vajda u svom filmu „Kanal“.

A razlika, ako je ima, postoji samo na strani agresora: nije zabeleženo da su vojnici Vermahta radili ono što rade izraelski vojnici, koji se vesele, pevaju i igraju nakon što su poubijali žene i decu. Kakva je to monstruozna religija, kakva je to monstruozna ideologija i politika koje uspevaju da od ljudi naprave čudovišta?

Istovremeno sa tragedijom na Bliskom istoku bogate zemlje Zapada maksimalno zaoštravaju svoj stav prema Rusiji, pri čemu je vrlo vidljivo da njihov glavni motiv nisu empatija i solidarnost sa Ukrajinom, već tradicionalni animozitet prema Rusiji kao glavnom konkurentu u geopolitičkom nadmetanju.

I tako nastaje neviđeni paradoks: umesto da se prema Izraelu primene sankcije, makar onakve kao prema Rusiji, umesto da se on na svim područjima izoluje, da se bojkotuje njegova roba i prekinu diplomatski odnosi, onako kako je to Pokret nesvrstanih radio 60-ih i 70-ih godina, zvaničnici ovih zemalja i njihovi mediji situaciju na Bliskom istoku opisuju, onda kada baš ne mogu da ćute, na osnovu laži izraelske propagande.

I tu je kraj morala i humanosti u bogatoj severnoj hemisferi! Prognani od onih koji sebe vole da reklamiraju kao barjaktare ljudskih prava, demokratije i slobode, moral i humanost našli su utočište u Južnoj Africi i Nikaragvi, kod brazilskog predsednika Lule, generalnog sekretara OUN Gutijereša i malog broja onih koji shvataju da mirenje sa izraelskim monstruoznim zločinima vodi svet u stanje anomije i političke i pravne anarhije, u stanje u kome vlada zakon jačega i u kome će akti zasnovani na nasilju i oružju jakih biti proglašeni za pravno i moralno ispravne i legitimne, kao što je to bilo u kameno doba.

Autor je društveni aktivista

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.