Palikuća na Univerzitetu: Autorski tekst Zorana Radovanovića

Međutim, gde je 100.000 studenata i nastavnika BU, uz nekoliko puta više još uvek živih bivših studenata ove visoke škole, da o ostalim građanima sa osećanjem za pravičnost i ne govorimo?

Među svojim brojnim pristalicama, vlast je lako mogla da nađe kandidate sa kakvom-takvom glazurom pristojnosti i makar formalnom kvalifikovanošću.

Umesto toga, odabrani su osuđivani kriminalac, vođa navijačko-kriminalnih bandi, učesnik poznate afere podmićivanja i slični kompromitovani likovi „s koca i konopca“.

Teško je oteti se utisku da je projekat planski osmišljen da se BU dodatno ponizi i da se pokaže njegova bespomoćna potčinjenost režimu.

Mnogo je znakova da je autonomija BU već skršena. Niko se ne čudi što rektor nedavno reče da u celoj ujdurmi „ne vidi problem“.

Sa stoičkim mirom i fatalističkom pomirenošću konstatuje se da je on „njihov“, a ne uviđa se apsurdnost situacije u kojoj duh Rajka Mitića iz tiha pripomaže da se lopta ugura u „Zvezdin“ gol.

Moralnih skrupula lišeni, duhom nišči uništitelji svih sistema vrednosti u srpskom društvu davno su se okomili na BU kao na jednu od malo preostalih oaza normalnosti i civilizovanog poretka. Ta tvrđava je već dobrano napukla, a režim procenjuje da je vreme za coup de grâce, odnosno završni udarac. Rektor ne maše bakljom, ali svojom pasivnošću pomaže palikućama.

Hladan analitičar našao bi u rektorovom ponašanju znake naopake doslednosti, jer je pre dve godine i sam izabran glasovima ljudi ubačenih u proces odlučivanja malo pre glasanja. Pamti se njegova tadašnja izjava da je „ničiji“. Mada bi mnogi više voleli da se opredelio da bude „univerzitetski“, ostalo je da svoju „ničijost“ pokaže u praksi.

Evo i prvog njegovog javnosti belodanog spotaknuća. U tome ima neizbežne zakonitosti, jer dugovi moraju da se plate. Kao urbanista kvalifikovan za prostorno planiranje, bio je izabran za člana komisije koja je odlučivala o Beogradu na vodi, ali je, posredno, polagao i ispit svoje političke podobnosti.

Izazov je bio veliki jer je morao da se suprotstavi SANU, Akademiji arhitekture Srbije i legendama svog zanata – M. Lojanici, B. Jovinu, B. Stojkovu, B. Bobiću, D. Bakiću, B. Kovačeviću i inima.

Izabrao je da se ne pojavi na sednici, ali režim ne pušta svojim kandžama već načeti plen. Dr Faustus je morao da stavi i svoj potpis na ugovor sa Mefistofelesom.

On je sada na novom raskršću. S jedne strane je lakoća življenja za koju je svoj ugled stavio na kocku s neminovnom prokockavanjem na duge staze. Na drugoj strani je svest da se režimi smenjuju, da je dovoljno mlad da će biti svedok neminovnih promena i da će se tada suočiti sa pitanjem svoje odgovornosti.

Drama se nastavlja.

Autor je redovni profesor BU u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.