Pametniji ne popušta

Pametniji ne popušta je naslov jedne odlične knjige, preporučujem je svim građanima Srbije, ujedno to je formulacija maksime Delfina. Maksima Ajkule je: biće kako ja kažem. Maksima “dobroćudnog“ Mede je: neka bude kako ti kažeš. Evidentna je savršena harmoniju Ajkule i Mede, ideal piramide vlasti svih vlastodržaca i podanika. Dakako, u pitanju su idealnotipski modeli ponašanja, dominantni za tri tipa ličnosti, niko se uvek u svakoj situaciji ne ponaša striktno u skladu sa svojom maksimom, može biti da se svaki čovek bar jednom u nekoj situaciji ponaša u skladu sa jednom od tri maksime. Nadređeni su ajkule prema podređenima, podređeni su mede prema nadređenima a ajkule prema sebi podređenima. Nije teško zamisliti sve kombinacije: Ajkula-Ajkula, Ajkula-Meda, Ajkula-Delfin, Delfin-Delfin, Delfin-Meda, Meda-Meda. Nema socijalnog, političkog – ni interpersonalnog – bala bez maskenbala. Svako može birati sebi bilo koju masku. U vreme izbora, partije ergo kandidati za vlast sebi poklanjaju masku Mede a biračima masku Ajkule: biće kako vi kažete, volja naroda je božja volja, narod zna, ako ne izvršavamo vašu volju menjajte nas, bunite se, protestujte, tražite nove izbore … Kad ko osvoji vlast tad maske se skidaju, vlast je vlast, biće kako vlast kaže, u strogo hijerarhijskom sistemu biće sve onako kako Ajkula kaže.

U Srbiji i neki profesori univerziteta bestidno kažu: hoću da znam ko mi je gazda i koga da slušam. Neki drugi stide se da to kažu ali se ne stide da se tako ponašaju. Uzalud vam sve škole, profesori. Znanje bez savesti, bez svesti o vrednostima može biti pogubno. Sav smisao obrazovanja i vaspitanja, ideal slobode mišljenja i govora, ideal demokratije jeste uzdizanje od heteronomije do autonomije ličnosti, slobodna zajednica slobodnih ličnosti.

Država je država svih građana i postoji radi dobra svih građana a ako se izvrgne u svoju suprotnost postaje “najstrašnija neman među nemanima“ (Niče). Divljom strašću vlastoljublja Ajkula voli vlast, i svoju državu, svoj narod, sve sebi potčinjene “voli kao da mrzi“ (Aristotel), voli kao što voli Brehtov Dobri čovek iz Sečuana, koga zagrli pucaju mu kosti.

U građanskim protestima, i ovim sadašnjim niškim protiv slamanja krila Nišlijama, građanima Južne Srbije, i šire, niški paritetičari, inicijatori, organizatori i učesnici protesta striktno poštuju maksimu/princip Delfina. Odlično su upoznali problem, isključivo argumentima brane Aerodrom, ergo, osporavaju kvaziargumente Ajkule i Mede. Nije bitno ko kaže – Ajkula ili Meda (mede) – već šta kaže. Sve što smo čuli od predstavnika vlasti od gradonačelnika do vrhovne Ajkule ima nultu ili minimalnu informativnu/kognitivnu vrednost a maksimalnu manupulativnu moć. Savamala je rušena noću, doslovno, a vlast Ajkule vlada u informativnoj noći, ruši sve što još nije srušeno od devedesetih, svakodnevna inverzija i konverzija svih vrednosti i kontravrednosti. Laž nije laž, krađa nije krađa, zločinci nisu zločinci već heroji, oslobodioci, časne i čestite ljudine “žrtve svetske zavere“. Ajkula je najavila dolazak u Niš, šuška se da bi tog dana u Niš mogla stići kolona autobusa iz cele Srbije, dovesti Ajkuline mede da im Ajkula obeća košnice meda. U ovom i inim sporovima ni Ajkulino – biće kako ja kažem – ni miting ni kontramiting Meda – neka bude kako Ajkula kaže – nisu argumenti, prema tome, ne mogu biti ni kontraargumenti argumentima niških Delfina. Cela Srbija, ceo svet da danonoćno mitinguje ili kontramitinguje, sve masmedijske laži ne mogu osporiti neosporive argumente jednog jedinog Delfina argumentologa.

Podsećam da su neki od najvažnijih protesta u poslednjih tridesetak godina počeli izvan Beograda. Oktobarski: u vreme bombardovanja u Leskovcu i Čačku, pre bombardovanja jedino smo mi na Filozofskom fakultetu protestovali protiv naci-zakona protiv autonomije univerziteta. Građanski protesti 96/97 počeli su u Nišu, istina, u nekim studijama ozbiljnih autora piše da su počeli u Beogradu. U mome kabinetu je usvojena platforma građanskih protesta – rendgenski snimak stanja u Srbiji, precizno definisani ciljevi, razborit izbor načina protesta, definisana uloga i sinhronizacija protesta građana, studenata, nastavnika i saradnika i političkih partija. Tačno u 17 časova u moj kabinet došli su profesori Dragan Žunić, Dušan Ćirić i tada asistent Predrag Peđa Cvetičanin, zamolili da pogledam poslednju verziju teksta i da kažem imam li primedbi ili sugestija. Rekoh – to je to, sačekajte me tu dok studentima kažem da ja od danas ne držim nastavu.

Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Nišu u penziji