Pandemija proširila nejednakosti u svetu

Sedamdeset i tri godine kasnije,  ona je i dalje uporište koje proklamuje neotuđiva prava svakog ljudskog bića, bez obzira na lična svojstva.

Dostupna na preko 500 jezika, ujedno je i najprevođeniji dokument na svetu.

Na današnji dan sagledamo i rezultate i izazove pred nama, kako bi dostigli  pravednije društvo.

Ove godine fokus je bio na umanjenju nejednakosti.

U toku prethodne dve godine obeležene pandemijom nejednakosti su se proširile širom sveta – između onih koji su imali pristup dobroj zdravstvenoj zaštiti i koji su mogli da zadrže svoja radna mesta i potrebne uslove, i svih ostalih koji nisu imali pristup, ni resurse i teško održavali dostojanstven život.

U 2021. ljudska prava bila su kritična tačka prožimanja u svim važnim oblastima života – socijalnoj zaštiti, uživanju u slobodama, nejednakostima i oporavku od pandemije i kao takva testirana u realnosti svakodnevno.

Sa vedrije strane, u 2021. naša kolektivna svest i razumevanje značaja ljudskih prava u našim životima su porasli.

Shvatili smo da život u društvu podrazumeva konstantno razmatranje linije između ličnih prava i opšteg dobra – sopstvena sloboda naspram dobrobiti drugih oko nas.

Koliko smo uspeli?

Da li smo odgovorili na zahtev da premostimo jaz koji je proširen tokom zdravstvene krize i da kroz oporavak izađemo bolji?

Jedan od najvećih rezultata u 2021. je normativna aktivnost koja je pojačala pravnu i stratešku zaštitu i garancije ljudskih prava u Srbiji.

Dopunjen je zakon o zabrani diskriminacije, usvojene i brojne važne strategije – o sprečavanju porodičnog i nasilja nad ženama, rodnoj ravnopravnosti i pravima osoba sa invaliditetom.

Prvi nacrt zakona o istopolnim zajednicama je predstavljen, i nadamo se da će biti usvojen pre isteka mandata Vlade.

Drugi važni procesi su u toku u cilju ojačavanja okvira koji pruža jednak pristup svim pravima za sve, uključujući prvu Strategiju o ljudskim pravima do 2030.

Bili smo svedoci pokušaja da se proširi dijalog između dva ključna aktera u realizaciji agende ljudskih prava – države i civilnog društva – o pitanjima od suštinske važnosti za celu populaciju.

Uspostavljanje, održavanje i proširenje smislenog dijaloga ostaje ključni izazov kojim moramo nastaviti da se bavimo energično.

To je pitanje poverenja i iskrene posvećenosti oblikovanju zajedničke i bolje budućnosti za sve.

Reč je o zajedničkim ciljevima, kompromisu, uz istovremeno prepoznavanje razlika u mišljenjima, ali i o inkluzivnosti i poštovanju kao ključnim stubovima demokratije.

Ova godina je obeležena i atmosferom u kojoj se deo civilnog društva nije osećao bezbedno ni uvaženo, usled pretnji i javnih napada.

Novinari su se suočavali sa rizicima po bezbednost i slobodu izražavanja, koja su pratila medijska udruženja.

U takvom okruženju, poverenje je ugroženo ukoliko bezbednost i sloboda civilnog društva i medija nisu odlučno zaštićeni i očuvani. Zato ostajemo posvećeni ovom važnom pitanju.

Govor mržnje, narativi koji dele društvo, lični napadi, naročito u javnom prostoru, udaljavaju zemlju od društvenog dogovora, koji je preko potreban da bi se odlučno uputilo ka zelenoj transformaciji.

Kada je dijalog primenjen kao ključ saradnje između strana sa različitim perspektivama, u kom se svi akteri tretiraju kao jednaki i proces je transparentan i smislen, ljudi imaju dobru šansu za ravnopravnost i unapređenu demokratiju.

Najzad, 2021. je godina kada je UN pravo na zdravu, čistu i održivu životnu sredinu prepoznato od strane Saveta UN za ljudska prava kao samostalno pravo.

Ovo je važan poziv za države članice da budu proaktivne u kreiranju novih rešenja u povezivanju svih važnih aspekata za dobrobit ljudi i planete.

Ova rezolucija, koja će biti usvojena i pred Generalnom skupštinom takođe će omogućiti zajednicama da se uključe u promovisanje, sprovođenje i nadzor zakona i aktivnosti ka izgradnji boljeg društva.

Od prava na zdravu, čistu i održivu životnu sredinu, preko suočavanja sa prošlim konfliktima, do odgovora na zdravstvenu krizu, vizija i posvećenost vrha države, institucija i civilnog društva da izgrade bolji svet, stavljeni su na brojne testove u prethodnoj godini.

Uloga UN ostaje ista – da sarađuje sa svim akterima u primeni univerzalnih standarda i vrednosti u razvoju budućnosti veće pravednosti, mira i ravnopravnosti.