Pandemijska bauljanja

Imunizacija stanovništva protiv kovida 19 je stala na pola puta, uprkos tome što su vakcine u Srbiji dostupne. Zdravstveni sistem i ostali segmenti društva su podređeni neadekvatnoj borbi protiv pandemije koja nije dala željene rezultate. Blagodareći toj činjenici, jedna objektivna javno-zdravstvena pretnja (pandemija) indukuje druge: zastali su gotovo svi preventivni programi za hronične zarazne i nezarazne bolesti, obuhvat dece redovnom obaveznom imunizacijom je u padu, nedostupnost lekara i zdravstvenih ustanova pacijentima koji ne boluju od kovida se nastavlja, nepotpuno i neadekvatno lečenje istih, problemi sa različitim dijagnostičkim postupcima.

Rešavanje problema u kriznim situacijama zahteva sinkretički pristup, dakle sinegriju i učešće svih relevantnih društvenih aktera: izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, civilnog društva, akademske zajednice, medija i  naposletku građana.

Najnovija i najozbiljnija pretnja je delta soj korona virusa koji će u narednim nedeljama postati dominantan u svetu – virus će daleko brže cirkulisati među svima koji nisu zaštićeni, naročito među nevakcinisanim osobama.

Na globalnom planu, novi soj će redefinisati postojeće pristupe u borbi protiv pandemije, budući da je i sam nastao jer barijere prema virusu nisu bile dovoljno jake: dopuštanje neometanog širenja virusa dovodi do velikog broja šansi za nastanak novih sojeva prelaskom sa osobe na osobu.

Virus je delimično našao način da zaobiđe odbranu koje pružaju vakcine. Iako u manjoj meri nego nevakcinisani, i vakcinisani koji se zaraze postaju prenosioci – mogu zaraziti druge osobe delta sojem, naročito one koji se ne pridržavaju protivepidemijskih mera (maska, fizička distanca, pranje ruku). Zbog toga, mnoge zemlje vraćaju obavezu nošenja maski i vakcinisanih osoba ako se nalaze u kontaktu sa nevakcinisanim. Dakle od vakcinisanih se traži dodatni napor da bi zaštitili prvenstveno one koji nisu vakcinisani.

Postojeće vakcine su za nijansu manje efikasne u sprečavanju infekcije delta sojem (prisustvo virusa u organizmu bez pojave bolesti), ali pružaju visoku zaštitu od obolevanja (infekcije koja se manifestuje bolešću) i teških kliničkih slika koje zahtevaju hospitalizaciju, intenzivnu negu, kao i od letalnih ishoda.

Ta činjenica se često previđa kod nas. Pažnja je usmerena na populacije među kojima je visok postotak imunizovanih, ali i obolelih, pa se kroz tu prizmu izražava malodušnost po pitanju učinka vakcinacije.

Međutim, oboleli se ogromnom većinom regrutuju među nevakcinisanima. Na primer, sa sadašnjim obuhvatom bar jednom vakcinom od blizu 70 odsto vakcinisanih u SAD, još uvek je više od sto deset miliona nevakcinisanih – dovoljno da se obezbedi nesmetana cirkulacija novog soja.

Nevakcinisani su osnovni generator novih sojeva koji će se pojaviti uskoro ako i dalje prolongiramo vakcinaciju. Priroda virusa je takva da mutira određenom stopom koja direktno zavisi od broja osoba u lancu prenosa. Promene virusa koje izrode nepovoljniju varijantu za čoveka se dešavaju isključivo u inficiranoj osobi.

Besmislica je govoriti da će virus da oslabi zbog većeg UV zračenja u spoljnoj sredini. Zaustavnjanjem prelaska virusa sa osobe na osobu, zaustavlja se i nastanak novih sojeva. Jednostavnost osnovne strategije podrazumeva da se vakcinišu svi koji mogu, a do sada nisu. Ipak, kad gledamo situaciju u Srbiji i uzmemo u obzir vakcine koje se kod koriste, ne smemo zaboraviti ni važnost treće doze, naročito za muškarce starije od 60 godina koji su primili Sinofarm vakcinu, s obzirom da do današnjeg dana nema podataka o učinkovitosti ove vakcine kod starijih od 60 godina.

Početne strategije se moraju menjati, prvenstveno modeli testiranja novozaraženih, mere izolacije zaraženih, tumačenje i kontekstualizacija podataka koji su nam dostupni, hitan početak agresivne i ciljane kampanje za imunizaciju, potpuna transparentnost i možda najznačajnije, povratak izgubljenog poverenja. Novi, peti talas će podstaći početak školske godine i turistička sezona. U Srbiji je broj vakcinisanih nedovoljan za sprečavanje neometanog cirkulisanja virusa, a na ostale preventivne mere, koje čak nisu ni sprovođene u potpunosti, odavno smo zaboravili.

Imunizacija stagnira u poslednja tri meseca, a vreme pre novog talasa nam „curi“ i nećemo ga dočekati spremni (za decu mlađu od 12 godina i nemamo vakcine). Pod hitno se moramo posvetiti pažnju prioritetnim grupama i vakcinisati određene grupe radno aktivnog (fluentnog) stanovništva, a pre svega zdravstveni i prosvetni radnici. U obe grupe obuhvat je manji od 50 odsto uz izražen otpor prema imunizaciji.

Za školske i zdravstvene kolektive treba proglasiti obaveznu imunizaciju, a u suprotnom primeniti jasne sankcije u skladu sa normativnim okvirom. Ukoliko sanitarne mere važe za ostale kategorije zaposlenih lica (mesari, pekari, kuvari…), zbog čega ne bi važile i za ostale rizične grupe za ekstremnu situaciju kakva je aktuelna pandemija. Nevakcinisanje zdravstvenih i prosvetnih radnika je etički, tehnički, ljudski, empatijski i zakonski promašaj. Zajednice se moraju bazirati na solidarnosti, inače su samo prazna ljuštura, a aktuelnoj pandemiji u datim okolnostima nećemo skoro videti kraj.

Važno je zatvoriti i procepe u imunizaciji među vakcinisanima, budući da neki zbog opšteg zdravstvenog stanja, drugih bolesti ili uzimanja terapije nisu razvili dovoljno jak imuni odgovor. Njima treba ponuditi treću dozu. Trenutno procena je da je u Srbiji oko 400.000 ljudi u potrebi za trećom dozom. Vakcine se mogu kombinovati, ali se ta kombinacija mora oslanjati na ono što su nauka i kliničke studije utvrdile. Na posletku, testiranje mora da se vrati na osnovnu funkciju – identifikaciju i izolaciju novih slučajeva. U suprotnom, sve testiranje koje se obavlja nema smisla jer virus slobodno cirkuliše, a niko se ne pridržava mera prevencije.

Nijedan od gore pomenutih problema neće biti rešen ukoliko ne povratimo poverenje, ne budemo dosledni, ne pokrenemo opštu kampanju zdravstvenog prosvećivanja koje će uključiti opštu kampanju za imunizaciju i poštovanje preventivnih mera, opštu obrazovnu kampanju za promenu ponašanja i odlaganje maski i drugog otpada, promenu načina izveštavanja o pandemiji, uključivanje civilnog sektora i nemedicinskih profesija u odgovor na krizu, gašenje svih izvora koji šire lažne vesti, promovišu „alternativne metode i šire nenaučne istine i striktno postupanje u skladu sa pozitivno-pravnim aktima RS.

Dr Dragoslav Popović – predsednik Udruženja za javno zdravlje Srbije

Doc. dr Emina Milošević – Medicinski fakultet u Beogradu

Marko Oljača – predsednik Društva za održivu budućnost – Koraci