Pandorina kutija Bliskog istoka davno je otvorena: „Obični ljudi“ na društvenim mrežama su odabrali svoju stranu u sukobu Hamasa i Izraela

Dok mnogi politički lideri, naročito oni iz zapadnog sveta, po već utvrđenom scenariju iskazuju svoje nezadovoljstvo situacijom koja je devastirala teritoriju Gaze, čini se neverovatnim kako je bilo ko ostao zatečen nakon iznenadne eskalacije ne tako iznenadnog konflikta.

Iako se čini da klima podrške u velikoj meri zavisi od pojedinačnih nacionalnih (ne)prilika konkretnih zemalja, na snazi je ipak opšti konsenzus koji predviđa da je moralno osuditi napade koji su odneli hiljade života nedužnih civila čiji su sunarodnici u svakodnevnoj opasnosti na zaraćenom području.

Iako su se SAD formalno ogradile od direktnog mešanja u konflikt (bar kada je aslanje sopstvenih borbenih jedinica u pitanju), čini se da se pažnja Zapada u velikoj meri preusmerila sa pitanja Ukrajine na smirivanje konflikta u Izraelu. Razlog možda leži u činjenici da SAD sa Izraelom imaju godišnju međunarodnu trgovinsku razmenu u iznosu od gotovo pedeset milijardi dolara.

Velika Britanija je pre nekoliko dana u potpunosti optužila Hamas za konflikt, smatrajući da Izrael nije prekršio međunarodno pravo bombardovanjem i kopnenim ulaskom u pojas Gaze.

Godišnja trgovinska razmena Britanije sa Izraelom procenjuje se na oko sedam milijardi funti, pa onda i ne čudi što je London iskoristio situaciju na Bliskom Istoku kao podsetnik na Balforovu deklaraciju i razloge zbog kojih je još davne 1917. stao na stranu sve bogatijeg izraelskog stanovništva – u pitanju je pismo lorda Balfora upućeno Cionističkom savezu Velike Britanije i Irske, a u kome i lorda Rotšilda upućuje u podršku Vlade na pravo jevrejskog naroda da stvori „nacionalni dom“ na području Palestine.

Pandorina kutija koja je tada otvorena za palestinski narod dovela je do eskalacije tokom 1948. godine i takozvane Al Nakbe koja je označila iseljavanje velikog broja ljudi sa teritorije Gaze u okolne zemlje.

Palestinska borba da pripadnici njenog naroda ne ostanu puka manjina unutar Izraela doživela je krajnje skromnu podršku međunarodne zajednice u proteklih 70 godina, slušajući zajedno sa Izraelom stalna obećanja o pronalaženju konkretnih rešenja za dugotrajni konflikt.

Višenedeljno previranje korisnika društvenih mreža oko pitanja podrške jednoj ili drugoj strani rezultiralo je konstantnim pritiskom na sve one koji se još uvek nisu javno opredelili.

Beskrajni komentari korisnika na društvenim mrežama, ali i ljudi koji protestuju na ulicama velikih evropskih gradova svedoče da je podrška “običnih ljudi” u velikoj meri naklonjena Palestini.

Istovremeno, primer berlinskih škola koje su dobile dozvolu da zabrane nošenje kafija i stikera sa porukom “Oslobodite Palestinu” svedoče o sve većim naporima evropskih zemalja da zadrže formalnu neutralnost u konfliktu.

Novi snimci palestinske i izraelske dece koja mole za pomoć pristižu iz minuta u minut. Delimo snimak na svoj profil i spuštamo telefon. Podižemo šoljicu i nastavljamo da ispijamo svoju jutarnju kafu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Autorka je polaznica škole novinarstva redakcije Danasa.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinasiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.