Papir trpi, a narod?

Na konkretno pitanje, koje je građanima dalo punu informaciju za šta se izjašnjavaju, „Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije“, za je glasalo skoro 60 procenata, blizu 40 posto protiv, od onih 30 odsto upisanih u birački spisak. Ali ova poslednja cifra vlasti nije ni bitna.

Ukinuli su cenzus, pa je bilo samo važno da većina izašlih zaokruži „da“.

Vladajuća stranka i pripadajući joj sateliti koji oko nje orbitiraju, videvši malu izlaznost, koja je na kraju iznosila samo 30 posto, što je prema predsedniku veliki odaziv, osim ako se ne radi o Severnoj Makedoniji, rešila je tokom dana izjašnjavanja da u svom prepoznatljivom maniru malo „pogura“ stvar.

Crni džipovi i gospoda sa malo debljim vratovima?

Ne.

Spiskovi, dovođenje na glasačko mesto?

Jok.

Pozivanje telefonom?

Ma kakvi.

Ti resursi se čuvaju za onu ključnu odluku, tamo, trećeg aprila.

Za referendum su bili dovoljni ljudi u biračkim odborima, olovka i papir jer, znate kako kažu – nije važno ko glasa, nego ko broji glasove.

Živimo u doba interneta. Neki su zbog toga zahvalni bogu, drugi ipak ne.

Tako su, tek što su listići iz biračkih kutija pokupljeni sa đačkih klupa, brojni građani na društvenim mrežama počeli da dele fotografije zapisnika sa biračkih mesta.

I svašta je tu moglo da se vidi.

Prepravljani i precrtavani brojevi, manji broj dopremljenih listića od cifre birača na glasačkom mestu, broj onih koji su glasali van birališta, koje bi u datom roku mogao da obiđe jedino supermen kada bi bio član biračkog odbora, na primer u Šapcu.

Bilo je i ostavljanja broja tekućeg računa od članice odbora na mestu za potpis, inicijala, to jest potpisa, koje je ispisala ista osoba, kao i neverovatnih skokova izlaznosti u poslednja dva sata izjašnjavanja.

I sad mi kao treba da budemo iznenađeni? Nismo. Setite se ranijih izbora.

Što bi referendum bio drugačiji. Krajnji cilj vlasti je isti, drugačiji je bio pristup. A ovo nije ništa u odnosu na ono što vladajuća stranka sprema za treći april.

Pa, opozicijo i svi koji se tako osećate, pamet u glavu i kontrolore na biračka mesta. Ili možda imate bolje rešenje?