Pareto, rušilac ideologija

Vrlo je neprikladno da se ovako, an pasan i sa prizvukom apsolutne istine, izriču sudovi o jednom gigantu društvenih nauka kakav je bio Vilfredo Pareto. Floskulu o njemu kao preteči fašizma izmislili su neki jugoslovenski politikolozi koji nisu ni pročitali Paretovo glavno delo „Rasprava o opštoj sociologiji“ iz prostog razloga što to delo ima preko 1.700 strana. Ta floskula se održava i dan-danas, iako niko ozbiljan u Italiji i svetu u nju ne veruje. Štaviše, jedan drugi velikan teorija o društvu Norberto Bobio, korifej liberalizma i borac protiv fašizma, rekao je, s poštovanjem, za Pareta da je bio „rušilac ideologija“, što znači i one fašističke. I zaista, osnovna karakteristika Pareta bila je kritika svakog oblika ideologije, odnosno svake teorije koja nije čista nauka, koja ne počiva na objektivno utvrđenim činjenicama i dokazima.

Šta je istina o odnosu Pareta i fašizma, odnosu koji je, da ga je bilo, mogao da traje vrlo kratko i da bude sa distance (Pareto je umro 1923. u Švajcarskoj, gde je živeo od 1893). Istina je to da ni Musolini ni njegovi fašisti, kao bulumenta lumpenproletera, huligana i ološa svake vrste, nisu imali pojma o tome šta je pisao Pareto, ali su imali nasušnu potrebu da imenom nekog intelektualca svetskog ranga, kakav je bio Pareto, prikriju svoj primitivizam. I odmah po osvajanju vlasti Musolini nudi Paretu zvanje akademika i mesto u Senatu, što ovaj odbija rečima da značaj njegovog naučnog rada neće biti umanjen ukoliko ne bude nosio „praporce taštine“.

Uostalom, notorno je da je italijanski fašizam nastao spajanjem socijalističkih ideja sa nacionalizmom, a za Pareta su i jedne i druge ideje bile religije. Isto se dogodilo i u Nemačkoj, gde i sam termin nacionalsocijalizam, skraćeno nacizam, govori o tome da je on dete protivprirodnog bluda između nacionalizma i socijalizma. Ta zla sudbina zadesila je i Srbiju kada se Miloševićev socijalizam spojio sa velikosrpskim nacionalizmom, čije se pristalice nazivaju „patriote“, a Sterija ih je zvao „rodoljupci“.

Na kraju, jedna zanimljivost iz Paretovog života koja je poslužila kao povod za optužbe o bliskosti sa fašizmom. Naime, Pareto je 1889. stupio u brak sa ruskom groficom Aleksandrom Bakunjin, ali je bračna zajednica kratko trajala. Brak, međutim, nije tada mogao da se razvede, što je Paretu teško padalo jer je u međuvremenu zasnovao intenzivnu sentimentalnu vezu sa svojom saradnicom Žanom Režis. I kada je, na talasu dolazećeg fašizma, onaj ekstravagantni pesnik Gabriele d’Anuncio osnovao neku svoju republiku u Rijeci, u kojoj je bio moguć i razvod braka i sklapanje novog, Pareto je to oduševljeno pozdravio. Juna 1923. on i Žana Režis ostvarili su svoj san i stupili u brak, a već 19. avgusta Pareto je umro.

Autor je član glavnog odbora Saveza antifašista Srbije