Parnični postupak, sudovi i banke

Do danas se sudska praksa potpuno saglasila po pitanju ovih presuda uprkos tome što je Narodna banka Srbije dve decenije tolerisala i branila organizovanu pljačku građana Srbije od strane banaka koje listom dolaze iz zemalja Evropske unije.

Ovde se mora reći da ove banke nikada ne bi ni pomislile da praksu koje su imale ovde pokušaju da primene u svojim matičnim zemljama. Srbija je za bankarski lobi „obećana zemlja“ gde se propisi ne primenjuju a ako je potrebno donose se po narudžbi.

To nažalost pokazuje novi predlog izmena i dopuna zakona o parničnom postupku kojim se sada pokušava praktično onemogućiti podizanje tužbi protiv banaka odnosno prekrajanje svega onog što je učinjeno presudama sudova u poslednjih šest godina.

Ovaj sramotan predlog pokazuje koliko je duboko Srbija zagazila u zavisan položaj prema bankarskom lobiju čiji su otisci prstiju jasno ostali na tekstu zakona.

Pod plaštom rasterećenja sudova do sada smo dobili izvršitelje, notare, medijatore, agencije za rešavanje radnih sporova a sada se otežava pristup sudu običnom građaninu?

Kad će sud biti dovoljno rasterećen po meri vlasti?

Verovatno kad ne bude nijednog predmeta da radi koji nije po volji investitorima, bankama i krupnom kapitalu.

Zar nije obećano uvođenje reda u pravosuđe koje će rezultirati kraćim parnicama i efikasnijim sudstvom?

Dobili smo ultra bogatu klasu izvršitelja i notara, neretko bliskim vlasti, nezaštićene radnike i prekarijat, katastar koji glumi sud a gde se sve čeka i plaća duplo više nego pre.

Na kraju balade nas čekaju verovatno privatni zatvori koji će umesto u Ritopeku biti javni usred Beograda i sa državnim grbom a privatnim računom.

Zvaničan razlog za izmenu zakona o parničnom postupku je taj da su sudovi prebukirani broj tužbi protiv banaka. Jesu, naravno da jesu jer broj sudskih predmeta odražava nivo pljačke koja je ovde bila brutalna i enormna.

Setimo se samo hiljada unesrećenih građana koji su uzeli kredite u švajcarskim francima od kojih su mnogi rešili da svoje muke skrate samoubistvom.

Sad kad je sve, nakon konačnih odluka Vrhovnog kasacionog suda u korist građana, došlo na naplatu i vreme da se oteta sredstva vrate građanima, sada „banana država“ koja preživljava tako što finansira svoj dug emitovanjem obveznica tim istim bankama se setila da „rastereti sudove“ tako što će naći način da obustavi procese protiv banaka ili da oteža podnošenje tužbe protiv banaka.

To je učinjeno toliko prozirno da se jasno vidi zla namera predlagača zakona da još jednom zaštiti banke u projektu nezakonitog prisvajanja novca građana.

Zašto se vlast ne zapita kako smo došli do stotina hiljada tužbi protiv banaka?

Zar nije guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković godinama govorila da banke imaju pravo da naplate troškove obrade kredita iako su sudovi govorili drugačije?

Zar nije Udruženje banaka Srbije zajedno sa Narodnom bankom „upozoravalo“ građane da ne veruju advokatima i ne podnose tužbe protiv banaka jer će izgubiti sporove?

Građani su se upozoravali da će ih advokati prevariti i dovesti u situaciju da plaćaju troškove izgubljenih parnica.

Ono što je apsurno je to da sudovi već godinama poništavaju nezakonite bankarske ugovore a da Narodna banka Srbije i generalno izvršna vlast i dalje dozvoljavaju potpisivanje takvih ugovora.

To pokazuje da se ovde sudovi smatraju ukrasom a ne zaista trećom granom vlasti i da taj ukras može da se ukloni ili promeni po potrebi.

Da je država htela da rastereti sudove posebnim propisom je mogla da naloži bankama povraćaj nezakonito stečenih sredstava a to može i danas. Ne bi ni bilo razloga za sudske postupke onda.

Da država želi da rastereti sudove dozvolila bi kolektivne tužbe gde ne bi bilo potrebe da svako pojedinačno podnosi tužbu radi naknade štete.

Međutim, vlast u Srbiji ne želi da zaštiti građane već banke a otežava se pristup sudu običnom građaninu. I to je poraz i sramota. Zato je jedino rešenje povlačenje celokupnog predloga izmena i dopuna zakona o parničnom postupku.

Autor je advokat, predsednik resornog Odbora za pravosuđe Stranke slobode i pravde