Parović: Trenutak za obračun

Neko je to uradio vulgarno, a neko se potrudio da to akademski uvije u priču po kojoj je ratni huškač svako onaj ko se i usudi da ne prizna „realnost“.

Nazovite me naivnim, ali ja sam unutrašnji dijalog doživeo kao poziv da zajedno nađemo rešenje kako da dosta tešku realnu situaciju makar malo popravimo i preokrenemo u našu korist. Stoga, smatram da mi kao društvo moramo definisati mehanizme kojima ćemo ojačati naše pozicije ne samo oko kosovskog pitanja već generalno oko gorućih problema koje kao narod imamo.

Ne smemo zaboraviti da je ništa manji izazov za Srbiju pitanje zaštite Republike Srpske ili pitanje položaja Srba u Crnoj Gori, te da ukoliko budemo srljali i ne budemo našli adekvatne poluge može da se desi da zatvaranje „pitanja Kosova“ bude uvertira za otvaranje novih pitanja poput recimo pokušaja unitarizovanja BiH i ukidanja Srpske. Takođe, ukoliko se baci pogled na planove za tranzitne saobraćajne i energetske puteve može se videti da konačno priznanje Kosova otvara mogućnost da NATO do kraja konfiguriše „južni koridor“ i da time u potpunosti u drugi plan baci putni koridor 10 (od Istanbula do Zapadne Evrope) kao i gasovod Turski tok (od Rusije ka Srednjoj Evropi), a što bi onda značilo da bi se Srbija umesto na tranzitnim pravcima našla na periferiji i tako bila trajno onemogućena da se ekonomski razvije.

Iz tog razloga kao nultu tačku unutrašnjeg dijaloga predlažem dogovor o početku radikalnog obračuna sa albanskom mafijom na onoj teritoriji nad kojom imamo faktički suverenitet. Momenat za to je idealan, imajući u vidu da je nedavno predsednik Francuske, Emanuel Makron upravo označio teritoriju Kosova kao glavnu uporišnu tačku i logistički centar za terorističke grupe koje haraju Zapadnom Evropom. Slične tvrdnje iznose i nemačke i ruske bezbednosne agencije, a da stvar bude još povoljnija po nas, čak je i u novom izveštaju Stejt departmenta bezbednosna situacija na Kosovu označena kao zabrinjavajuća. Važnost obračuna sa mafijaškim i terorističkim grupama sa Kosova leži u činjenici da su upravo ove grupe u samom temelju te kvazidržave i da na taj način i faktički doprinosimo jačanju naše pozicije time što slabimo protivničku.

Hajde da zamislimo koliko bi se još dodatno usložnili odnosi među Albancima ukoliko bi im Srbija presekla tranzitne puteve za šverc oružja i droge? Koliko bi njihovi klanovi među sobom počeli da ratuju kada bi počeli radikalno da im se smanjuju prihodi? Koliko bi tek onda bili negativni izveštaji o bezbednosnom stanju na Kosovu!

Vreme i okolnosti konačno rade za Srbiju jer Evropa neće mafiju i teroriste sa Kosova pod svojim okriljem. Baš zbog toga mi i moramo otvoriti dijalog o našoj ulozi kao naroda i države u okolnostima u kojima se interesi Evrope i NATO razilaze po mnogim pitanjima, uključivši i pitanja Kosova i Metohije. Zato dok razgovaramo o svemu, pa i o ustavnoj preambuli hajde da zatvori u Srbiji počinju da se popunjavaju članovima kriminalnih klanova sa Kosova. Sve ovo bi nam davalo sve veći manevarski prostor u tom svojevrsnom parničnom postupku oko Kosova i Metohije, a što bi svojevremeno rekao Brana Crnčević: „Barem mi Srbi umemo da se parničimo.“

*Autor je predsednik Narodnog slobodarskog pokreta