Partija običnih pijanaca

Kako mali Perica zamišlja politiku! Prosto je neverovatno da ljudi koji su proveli tolike godine u politici ovako nešto i pomisle, a ne i da stave na papir i pošalju Evropskom parlamentu.

Nema sumnje da sloboda govora nekima služi da ukaže na pomanjkanje zdravog razuma.

Tadić je reagovao najblaže što je mogao pa je izjavio da bi zahtevi trebali biti realniji.

Đilas i Lutovac, koji su bojkotovali izbore i vikali kako je bojkot uspeo, kako Skupština i Vlada nemaju legitimitet, sada predlažu osnivanje ministarstva za izbore koje bi bilo deo te „nelegitimne“ vlade i koje bi trebalo da izglasa ta nelegitimna skupština.

Ili su mislili da je dovoljno da njihove predloge izglasa Skupština slobodne Srbije?

Dalje, predlažu da u okviru ministarstva bude zvaničnik koji bi kontrolisao da li vlast vrši pritisak na zaposlene u javnoj upravi.

Kako li su to zamislili?

Mora da su se vodili onom čuvenom rečenicom Tomasa Mana „i glupost je lepa kada je perfektna“.

Zanimljivo bi bilo prisustvovati tim sastancima, i videti kako izgledaju Đilas, Lutovac, mladi Grbović kad izgovore ovako nešto, jel pocrvene, imaju li transfer blama?

Ne znam da li da žalim Dačića ili da mu zavidim na dobroj zajebanciji u pregovoru sa dotičnima?

Dalje, traže da se ukine REM i da ga zameni neko novo telo koje bi vršilo nadzor nad medijima.

Čudi da nisu tražili i da se ukine Skupština Republike Srbije i da je zameni udruženje građana Skupština slobodne Srbije a da se za predsednicu Skupštine postavi Biljana Stojković.

Jedan od zahteva ovog trojca je i paralelno uređivanje informativnog programa RTS-a i RTV-a.

A kako piše Danas, u praksi bi to značilo da se svaki drugi dan smenjuju urednici informativnog programa.

Da li to znači da bi nam RTS uređivao i Vojislav Šešelj i Miloš Jovanović i Milica Zavetnica, i Jovana Stojković i Saša Radulović?

Ili će Đilas odrediti ko je prava opozicija?

Možda se mrštite dok čitate ovo, ali suštinsko pitanje je odakle ova gospoda crpe legitimitet da predstavljaju opoziciju i određuju ko jeste a ko nije „prava“ opozicija.

Ne kažem da nemaju pravo da predlažu, već pitam odakle crpe legitimitet?

Naime, u Srbiji postoje 123 registrovane stranke, od kojih su skoro sve, sem desetak vanparlamentarne, uostalom kao i SSP, DS i Narodna stranka i sve druge koje su stavile tapiju na opoziciono delovanje.

Dalje, u Srbiji postoje 34.704 registrovana udruženja građana koja imaju isti pravni okvir kao i Pokret slobodnih građana, Ne davimo Beograd, Dosta je bilo, Skupština slobodne Srbije i drugi za čiju registraciju je dovoljno troje ljudi i koja po zakonima Republike Srbije ne mogu učestvovati u izbornom procesu.

Na izborima su se pojavili kao grupe građana za čije osnivanje je potrebno deset ljudi. Nisu prešli cenzus, i time pokazali da im je rejting na nivou statističke greške.

Nema sumnje da bi Udruženje građana „Partija običnih pijanaca“, da u medijima ima ovoliko prostora koliko imaju PSG ili NDBGD ostvarili mnogo bolji rezultat na izborima s obzirom na navike i tradiciju u Srbiji. Zamislite da se sutra pojavi udruženje „Srpska rakija“ i predloži da se zbog korone na izborima uvede obavezna unutrašnja dezinfekcija rakijom.

Ovakvim pristupom, dok se sa jedne strane Đilasi, Lutovci i Grbovići zalažu za poštovanje zakona ove zemlje, sa druge strane istovremeno ovakvim pristupom traže od Vlade i Skupštine da krše sopstvene zakone uvažavajući njihove predloge.

Zna se ko može da predloži osnivanje ministarstva, zna se ko i kako može da uređuje javni servis i gde se o eventualnim izmenama o tome odlučuje.

Jedini predlog koji ima smisla u ovakvim uslovima je da se insistira na poštovanju postojećih zakona.

Sve drugo vodi do situacije da opozicija upadne u sopstvenu zamku i da sutra 34.000 udruženja i 100 stranaka izađe sa nekakvim predlozima i zatraže da učestvuje u dijalogu pod čijim god pokroviteljstvom da se vodi, i obesmisle isti.

Autor je producent