Partijski metro „za našu decu“

Vučićeva vlast je opredeljena za buduću mrežu metroa koju brani svim silama, jer su očigledno u pitanju veliki poslovni interesi.

Mali je problem što planirana mreža ne odgovara većini stanovnika Beograda, ali se ovaj režim za to ni najmanje ne uzbunjuje, jer zna kako se to rešava.

Međutim, izgleda da slučaj metroa dobija sve veći značaj i prevazilazi sve dosadašnje sporove između vlasti i građana.

Šta je sve sporno kod planirane trase metroa?

Sporno je praktično sve, od koncepta planiranja do projektovanih detalja buduće mreže.

Akademik Dušan Teodorović, vrhunski stručnjak u ovoj oblasti, detaljno je analizirao projekat mreže metroa, pokazujući kako se u svetu pristupa ovoj problematici.

Posebno je istakao problem determinisanja „izvorno-ciljne matrice“ za grad Beograd, uz sumnju da su neki podaci falsifikovani (buduća gradska zona u Makišu, sa 50.000 stanovnika).

Postavio je i pitanje „na osnovu kojih kriterijumskih funkcija su predlagači mreže projektovali mrežu metroa Beograda“.

Reakcije stručne i šire javnosti na plan beogradskog metroa su brojne i pretežno negativne.

Među tim reakcijama posebnu težinu ima stav Građevinskog fakulteta, kao jedne od najmerodavnijih stručnih i naučnih institucija u oblasti izgradnje saobraćajne infrastrukture.

Mišljenje ovog fakulteta se može rezimirati zaključkom da će „efekti izgradnje metroa na smanjenje saobraćajnih problema biti zanemarljivi, a troškovi enormni“.

Ovaj stav je potkrepljen brojnim dokazima, na osnovu detaljne analize predložene mreže budućeg metroa.

Posebno treba istaći poruke Građevinskog fakulteta „Naša akademska čast nas obavezuje da svojim stručnim stavom doprinesemo tehnički ispravnim odlukama koje imaju dalekosežne posledice na širu društvenu zajednicu“, kao i „Ponosni smo što je naš kolektiv pokazao visok nivo stručne i društvene odgovornosti“.

Siguran sam da smo svi mi koji smo potekli sa ovog fakulteta ponosni na ovakve stavove i poruke.

Kakav je odgovor vladajućeg režima na kritike javnosti na plan Beogradskog metroa, a posebno na stav Građevinskog fakulteta?

Vrh SNS-a (čitaj Vučić) to ignoriše, a javlja se samo niži ešalon.

Među njima treba pomenuti univerzalnog stručnjaka za sva pitanja o Beogradu, Gorana Vesića (čije ime će biti zapisano crnim slovima u istorijskim analima glavnog grada).

U tekstu „Građevinski fakultet nije pobedio“ pomenuti ističe da su primedbama Građevinskog fakulteta suprostavljena mišljenja stručnjaka sa drugih fakulteta (pri čemu on pominje Saobraćajni fakultet i stručnjake iz Velike Britanije, Francuske, Austrije).

U ovoj diskusiji ne bi trebalo uzimati u obzir stavove stručnjaka iz pomenutih evropskih zemalja, jer se oni neće voziti Beogradskim metroom).

Čitajući Vesićev tekst, na prvi pogled bi se pomislilo da on samo hoće da unese razdor između beogradskih fakulteta koji su involvirani u problematiku izgradnje metroa.

Međutim, stvar je mnogo ozbiljnija.

Vesić upućuje izazov akademskoj zajednici i profesionalnoj savesti profesora univerziteta.

On im poručuje (u ime Vučića): Izjasnite se ako smete!

Da li ste spremni da se odreknete profesorskih privilegija?

Pri tome se pretpostavlja da će kod većine nastavnika preovladati oportunizam i kukavičluk, kao što se do sada dešavalo.

Srećom, još uvek postoji i hrabra manjina, koja se suprotstavlja vladajućem režimu, bez obzira na cenu.

U sporu vlasti i dela univerziteta posebnu ulogu imaju Saobraćajni i Rudarsko-geološki fakultet.

Saobraćajni fakultet izbegava kategoričan odgovor na pitanja o planiranoj mreži metroa, iako je većina profesora svesna da je plan katastrofalan.

Zar je moguće da ti ljudi ne protestuju, na primer, što plan mreže ne obuhvata povezivanje Novog Beograda sa starim delom grada!

Sigurno je da to vide, ali zaboravljaju na akademsku čast (na koju ukazuje Građevinski fakultet) „da svojim stručnim stavom doprinesu tehnički ispravnih odluka koje imaju dalekosežne posledice na širu društvenu zajednicu“.

S druge strane, Rudarsko-geološki fakultet, a posebno nastavnici hidrogeološke specijalnosti (izuzev jednog profesora) ne uzimaju u obzir ugroženost Makiša, kao važnog vodoizvorišta Beograda, od izgradnje metroa.

U takvoj situaciji, bila bi neophodna javna debata, u okviru univerziteta, gde bi se sučelili stavovi zastupnika i protivnika projekta metroa.

Na taj način bi se došlo do zajedničkog stava UB o planiranoj mreži metroa, tako da Vesić ne bi više mogao da interpretira taj stav kako odgovara SNS-u.

Ako bismo se sada osvrnuli na mišljenje „običnih građana“ o planu budućeg metroa, verovatno bi ga većina prihvatila, jer to je „put u budućnost Srbije“.

Ne bi se ni bunili što ne postoji veza starog i novog dela grada, iako svaki dan putuju na toj najfrekventnijoj relaciji. Oni više veruju svom predsedniku nego svojim patnjama u gradskom prevozu.

Oni znaju da sve što radi Vučić da je to „za našu decu“, u skladu sa predizbornom parolom.

Ipak, na kraju bih želeo da unesem malo optimizma u ovaj napis. Iskreno verujem da Vučićev plan izgradnje metroa nikada neće biti realizovan do kraja.

Period izgradnje je dovoljno dug da se mnoge stvari mogu promeniti. Početni delovi metroa će verovatno biti izgrađeni (na primer, depo u Makišu), ali će kasnije sve linije biti izmenjene.

Naravno, biće napravljena velika šteta, ali to ćemo morati da podnesemo u povratku na normalan život u budućoj Srbiji.

Autor je univerzitetski profesor u penziji