Patologija beogradskih izbora

Kako bi „ispeglala“ sve svoje nepodopštine, SNS je pribegla neviđenom pritisku na građane, što je proizvelo ogromnu neregularnost ovih izbora. To se najpre odnosi na birački spisak, prema kome grad od oko 1.700.000 stanovnika ima više od 1.600.000 glasača, a među njima i 150 lica starijih od 110 godina – jedan čak 130, dok se procenjuje da je na njemu i više desetine hiljada građana sa lažnim prebivalištem u Beogradu, koji nikad nisu viđeni u zgradama na čije se adrese vode. Opozicija je utvrdila da se samo na teritoriji jedne opštine za pet meseci doselilo oko 10.000 neviđenih „Beograđana“, dok je za svega mesec dana isti broj građana nestao sa biračkog spiska. Pravi desant na slobodno mišljenje građana učinjen je putem medijske okupacije, a pogotovo kroz presiju sa TV ekrana. Sve jače stezanje obruča oko slobode građana Beograda obavljeno je putem bezobzirnih telefonskih poziva, a neretko i pretnje od strane aktivista SNS-a. Sve zajedno, ovo je stvorilo tek početni neregularni ambijent, ali Vučiću ovog puta ni to nije bilo dovoljno.

U neravnopravnoj borbi vlasti i opozicije tokom predizborne kampanje, na strani vlasti angažovan je celokupni državni aparat, a posebno se u tome istakao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nastupajući na mitinzima i tribinama SNS-a, na koje su stotinama autobusa dovoženi „Beograđani“ iz svih krajeva zemlje. Ne skidajući se ni sa TV ekrana Pinka, Happy, RTS-a, Studija B, u svom već poznatom maniru, Vučić je iako po Ustavu predsednik svih građana, redovno nipodaštavao, vređao i ismevao opozicione lidere favorizujući listu kojoj je dao svoje ime, dok je opozicija imala pristup jedino ograničenim resursima kao što su TV N1 i Naša. Već po inerciji, režimska štampa nastavila je sa izmišljanjem bombastičnih naslova i sa blaćenjem opozicionih prvaka, u čemu su kao i uvek prednjačili provladini tabloidi.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i ovog puta se nije oglasilo, uz izuzetak koji je načinila članica saveta REM-a Olivera Zekić kada se, zloupotrebljavajući svoju funkciju i memorandum ovog tela, samoinicijativno oglasila usred izborne ćutnje, ustavši u zaštitu funkcionera SNS-a Gorana Vesića, koji je dan ranije u emisiji Upitnik na RTS-u, navodno utišan za dva decibela (što inače ljudsko uho i ne registruje).

U predvečerje izbora u javnosti je osvanuo Apel 1000+, putem koga je veliki broj javnih ličnosti podržao listu Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd. Među potpisnicima Apela, osim javnih ličnosti, bila je i nekolicina anonimusa, ali su se tu nalazila i imena građana koje niko nije ni pitao da li žele da daju podršku ovoj listi, niti im je zatražio potpis. Zbog toga se jedan broj „potpisnika“ Apela odmah ogradio od podrške listi i najavio podnošenje krivične prijave protiv SNS-a.

Pored toga, SNS je vršila otvoreni uticaj na volju birača. Podela predizbornih paketa koju su obavljali njeni aktivisti, pa i aktivisti SPS-a, bila je potpuno neskrivena kao i kupovina glasova – paketi su deljeni čak i na pojedinim biračkim mestima. Neposredno pred izbore, Gradski centar za socijalni rad podelio je 208,5 miliona dinara sigurnim glasačima SNS-a. Ovaj novac Gradu je prebačen iz Republike za „pomoć najugroženijim kategorijama“, a zahvaljujući tome, 13.900 ljudi iz šest obodnih gradskih opština dobilo je „socijalnu pomoć“ po 15.000 dinara.

Na dan izbora, povrh svih pretnji, podmićivanja, isplate glasača preko duplih spiskova uz fotografisani dokaz o glasanju za listu Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd – što je zakonom zabranjeno, na pojedinim izbornim mestima aktivisti SNS-a išli su od zgrade do zgrade sa duplikatima biračkih spiskova i izvlačili svoje sigurne glasače na birališta, što se do sada u Beogradu nije događalo. Iako je, zahvaljujući društvenim mrežama, javnost mogla da vidi veliki broj izbornih nepravilnosti, Gradska izborna komisija (GIK), proglašavajući sebe nenadležnom za sprovođenje izbora, ali nadležnom za verifikaciju izbornih rezultata, odbacila je, bez čitanja i razmatranja svih 77 podnesenih prigovora. To je učinjeno uprkos Zakonu o lokalnim izborima, gde u članu 1 stoji: „Organi za sprovođenje izbora su izborna komisija jedinice lokalne samouprave i birački odbori.“ Što je još gore, GIK je odluke donela odlučujući u stalnom umesto u proširenom sastavu, što je suprotno zakonu, zbog čega je advokat Vladimir Gajić, ispred liste Dragan Đilas – Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju podneo prigovor na rad GIK-a. Na legitiman zahtev DJB-a da im se omogući pregled izbornog materijala, GIK je formirala radnu grupu koja bi trebalo da „nađe način“ da se obezbedi uvid u izborni materijal! Već prema običaju iz vremena samoupravljanja: ako hoćeš da se problem nikad ne reši, formiraj radnu grupu.

Održavanje izbora na ovaj način nedopustivo je za jednu državu čija vlast pokušava da se predstavi kao „demokratska“ dok u realnosti postoji samo fasadna demokratija, a u njenoj suštini jaka autokratija na putu ka diktaturi. Ali nije najgore to, već činjenica da su građani u ogromnom broju učestvovali u izbornim nepravilnostima – pristali su na poniženje, pretnje, ucene, strah, podmićivanje i glasali čak i za sumnjive i korumpirane kandidate. Kako glasači, tako i mnogi koji su se nalazili na izbornim listama, a pre svega na listi Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd. Samim tim, građani ovde više nisu samo žrtve, već su postali i saučesnici režima u kršenju zakona. Uprkos činjenici da su ovi izbori bili najneslobodniji od uvođenja višepartijskog sistema u Srbiji, građani su ih velikom većinom prihvatili, pomirivši se sa tim da se ne može očekivati da će pravda biti zadovoljena i da će nalogodavci i učesnici u nedozvoljenim radnjama biti kažnjeni i pored toga što je zakon savršeno jasan i nedvosmislen.

Krivičnim zakonikom Republike Srbije predviđene su kazne za krivična dela protiv izbornih prava i to: u domenu povrede prava glasanja, davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem, zloupotrebe prava glasanja, sastavljanja netačnog biračkog spiska, sprečavanja održavanja glasanja, povrede tajnosti glasanja – sve sa zaprećenim kaznama, od kojih neke predviđaju čak i do tri godine zatvora. Politički lideri okupljeni oko liste Dragan Đilas – Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju, podneli su Trećem osnovnom javnom tužilaštvu krivične prijave protiv ministara Nebojše Stefanovića i Branka Ružića, za koje smatraju da su odgovorni za manipulacije sa biračkim spiskom. Međutim, postavlja se pitanje kako će ovaj postupak da sprovede Tužilaštvo koje je, iako samostalni državni organ, u ovoj zemlji već odavno samo mrtva reč u Ustavu, a zatim korumpirani sudovi pod strogim nadzorom pobednika ovih izbora?

Mnogi su opoziciji prebacivali odsustvo ideja i programa – u nekim slučajevima to je bilo na mestu, jer je postojao niz obećanja koja nisu imala nikakvih utemeljenja u realnosti, mada to neuporedivo više važi za pobedničku listu. Ali, pojedine opozicione liste imale su ozbiljan plan na ovim izborima. Lista Da oslobodimo Beograd kandidovala je veoma relevantan Plan za oslobađanje Beograda u 10 tačaka. Nevolja je, međutim, što javnost mahom nije bila zainteresovana za planove i programe, već je u prvi plan izvlačila samo pojedince.

Beogradski izbori pokazali su u punom svetlu patologiju društva u kome danas živimo.

Autor je profesor iz Beograda