"Patriote" protiv heroja

Tako su došli do „skandaloznog otkrića“, da „više od stotinu ulica širom Srbije, nosi ime zločinaca, koljača, osvedočenih fašista i nacista“. Ove mlade srpske patriote sa manjkom znanja iz istorije, a viškom samopouzdanja i slobodnog vremena svoje otkriće objavile su u tekstu „Nacisti imaju ulice“ koji su pre desetak dana preneli pojedini srpski mediji i društvene mreže. Čitajući nadalje ovaj članak saznajemo da jedna od ulica koja sramoti srpski narod i čije ime pod hitno treba menjati jeste ulica Tot Frica u banatskom selu Izbištu.

Naime, ovi mladi istraživači tvrde da jedna od glavnih izbištanskih ulica nosi ime ozloglašenog naciste Tot Frica, ministra naoružanja u Hitlerovoj vladi. Ispadoše tako Izbištanci, potpune istorijske neznalice, jer evo, već decenijama se rađaju, žive i umiru u ovom selu koje, navodno, slavi Tot Frica, jednog od najbližih Hitlerovih saradnika.

Aktivisti udruženja „Alternativa“ nisu ostali samo na rečima. Oni su tablu sa latiničnim natpisom „Ulica Tot Frica“ prelepili ćiriličnim „Ulica Jovana Sterije Popovića“. Iako su akciju nezakonitog prelepljivanja imena ulice izveli usred bela dana, bez fantomki, i pritom se fotografisali i te slike postavili na svoj sajt, niko ih u tome nije sprečio, niti pozvao na odgovornost.

Ove mlade srpske patriote su otišle i korak dalje. Boravak u vršačkoj opštini iskoristili su da gradonačelnici Vršca predaju pismeni zahtev da se ulica Tot Frica u Izbištu što hitnije preimenuje u ulicu Jovana Sterije Popovića. „Ovo je samo prvi korak, nećemo stati dok sve ulice u Srbiji ne ponesu nazive velikana na koje svi možemo da budemo ponosni“, mudro poručuju alternativci.
Ni najveće banatske lole i šaljivdžije nisu mogle da smisle neslaniju šalu pa da Izbište, selo koje je dalo čak tri narodna heroja u Drugom svetskom ratu i koje je svojevremeno zbog izuzetno brojnog članstva u KPJ steklo nadimak „Mala Moskva“ stave na stub srama, jer nisu na vreme uočili grešku, pa umesto da ulicu nazovu po nekom velikom Srbinu, oni joj dadoše ime, ni manje ni više, nego po jednom od najvećih fašističkih zločinaca.

Istina je da Izbištanci nisu nimalo pogrešili kada su jednu od glavnih ulica u svom lepom selu nazvali „Ulica Tot Frica“. U istorijskoj građi Komunističke partije Vojvodine, postoje dokumenti koji govore kako je Fridrih Tot iz Izbišta streljan u ondašnjem Bečkereku (današnjem Zrenjaninu) 31. jula 1941. godine. Naglašeno je da njegovo herojsko držanje tokom zverske policijske istrage može da posluži kao primer drugim komunistima. Dakle, Tot Fric nije nikakav Hitlerov ministar, već Izbištanac, antifašista, heroj, komšija za ponos, koji se pukom igrom slučaja isto zove i preziva kao ozloglašeni nacista.

Osim još jednog pokušaja da se istorija izbriše gumicom i kratkom pameću, da se ukine svedočanstvo da su u Banatu pre Drugog svetskog rata više od 200 godina složno živeli Nemci, Srbi, Mađari, Česi i mnogi drugi, da su se međusobno poštovali, voleli, venčavali, delili iste vrednosti, pa i zajedno ginuli u borbi protiv fašista, Izbištance boli i ćutanje lokalne vršačke vlasti koja do dana današnjeg nije demantovala sramne natpise u medijima koji su uneli veliki nemir među žitelje ovog mirnog banatskog sela u kome još uvek ima živih potomaka Fridriha Tota. Gradsko rukovodstvo koga čine isključivo kadrovi Srpske napredne stranke nije se potrudilo ni da skine nalepnice koje su nezakonito prelepljene preko table „Ulica Tot Frica“. Niko od gradskih zvaničnika nije ustao u odbranu „Male Moskve“, rodnog mesta Žarka Zrenjanina, herojskog sela koje je dalo nemerljiv doprinos u antifašističkoj borbi tokom Drugog svetskog rata. Poražavajuće je to, da čak ni članovi saveta Mesne zajednice u Izbištu (inače svi su članovi SNS), od kojih je jedan, verovali ili ne, oženjen praunukom Tot Frica nije smeo da se oglasi po ovom pitanju „jer mu je odgore rečeno da ćuti i da ne talasa“.

Dok nagađamo o razlozima zašto se nekadašnji prelepljivač naziva ulica, a današnji predsednik Srbije lično zainteresovao za ovaj slučaj, ostaje nam zastrašujuće saznanje o sunovratu skoro svih vrednosti u koje smo verovali. Poraženi smo otkrićem da antifašizam nije iznad dnevne politike. Aktuelna vlast u Vršcu ponižava sve svoje građane čekajući instrukcije iz Beograda, jer ne zna kako da reaguje. Zar antifašizam ima alternativu?

I tako je Izbište svoju 73-godišnjicu oslobođenja u Drugom svetskom ratu, 2. oktobra dočekalo bez imena Tot Frica, čoveka koji nije Srbin, ali koji je voleo ovo selo i svoju otadžbinu više nego mnoge današnje srpske patriote nabildovanih mišica. I zato je još veća bruka sadašnjih potomaka jednog slobodarskog naroda, jer ne smeju ništa da urade dok neko „odgore“ to ne dozvoli. Pa čak ni da uklone nezakonito prelepljivanje imena jednog heroja i antifašiste. Čak ni toliko.

Autorka je odbornica DS u Skupštini grada Vršca