Pavićeviću, umro je i drug Tito

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ponekad je bitno i šta se kaže, ne samo ko kaže. Tri puta čitam i ne nalazim ništa sem opisa uobičajene sahrane i pljuvanja po Vladimiru Pavićeviću…

2. Živ je tito umro nije dok je titića iz Stradije.
   Ako su nama još uvek „najiskusniji i najmudriji“ predstavnici društva Brozovi „komunisti“ a u SANU nema nijednog bez Brozove crvene knjižice, dok u „našem pravosuđu“ koje treba da bude kontrolni faktor zakonodavne i izvršne vlasti, ne postoji niko da se suprostavi „drugu titu“ koji svaki dan izmišlja novu „istoriju“ jasno je da je Broz izveo najveći genetski poduhvat na svetu, da se deca rađaju sa genetskom greškom bez većeg dela mozga, te žive kao „bubarusi“ i „bubašvabe“ instiktivno prihvatajući ono što im „televizor kaže“ da je „istina“

3. Pavićević kameleon,

4. Iz svega mogu zaključiti samo to da autor žali što je Đukanović izgubio izbore. Nazivati sekularnim jedan režim koji je nameravao da osnuje i omasovi državnu crkvu je ogromno preterivanje. Na kraju, umro je poglavar crkve u jednoj državi. Zašto ljudi, a i političari su ljudi, ne bi iskazivali žaljenje zbog toga? Ne ulazim u iskrenost tog žaljenja koje je uvek upitno. Sve to nije razlog da pokojnog vladiku, istina uvijeno, nazivate političarem, špijunom i drukarom. I nije se pokojni vladika bavio politikom; politika se počela baviti njime i on je, kao svaki normalan čovek, samo uzvratio.

5. Kada pročitam „srbijanski“ prestanem da čitam.

6. Zaboravio si, kako se preterivalo, do neukusa, kad je ubijen Djindjic?

7. Iz ovoga teksta se ne vidi ni šta je to strašno rekao Amfilohije, ni šta ovaj hoće da demantuje.