Pazite šta pišete, raskri(n)kaćemo vas

Dok sam ranije, na početku karijere, naivno branila svoje kolege od takvih komentara, danas im se vrlo rado pridružim. Ne samo da govorim: „Da, veliki broj medija u Srbiji manipuliše”, već i pitam: „A znate li zbog čega?“

Upravo na to i slična pitanja „Raskrikavanje“ želi da odgovori dugoročno. Marija Vučić i ja ćemo svakodnevno beležiti slučajeve u štampanim, a oslanjamo se na čitaoce da nam javljaju medijske manipulacije u drugim medijima. Društvene mreže će nam takođe služiti da odaberemo vesti koje ćemo proveravati, a koje i imaju najviše potencijala da budu „viralne“ i tako nanesu štetu ukoliko nisu istinite.

U drugoj fazi posvetili bismo se manje poznatim, uglavnom desno orijentisanim portalima, koji sebe reklamiraju kao „buntovnike protiv sistema“. Privlače publiku koja ne voli mnogo medije niti im veruje, ali i ne shvata dovoljno u kakvu zamku mogu da upadnu bespogovorno podržavajući „buntovnike“ o kojima malo znaju.

Imali smo takav slučaj sa portalom „Srbin.info“ i vešću „Nataša iz Subotice rodila petorke“ koja je zaradila hiljade „lajkova“ i retvitova. Nataša je zapravo Amerikanka i petorke je rodila pre 10 godina u Teksasu. Samo dva klika su potrebna da ovo saznate tako što ćete objavljenu fotografiju pretražiti na internetu.

Međutim, nekada je potrebno više od dva klika. Potreban je i kontekst. A to će opet biti naša misija.

Ono što je „muka“ kod nas jeste velika razlika u odnosu na demokratski razvijenije zemlje u kojima fenomen „lažnih vesti“ poprima ozbiljne razmere. U njima veliki broj dezinformacija proizvode mediji na margini, kod nas neki od najčitanijih i najgledanijih medija. Bez želje da kolegama „delimo“ lekcije upustićemo se u poduhvat koji će na kraju dana pomoći i čitaocima i nama da razumemo načine proizvodnje lažnih vesti, propagandnih narativa, komercijalnih i političkih interesa fino upakovih u vest. Šta je iza kulisa tako će postati i pitanje naših čitalaca.

U Srbiji postoji niz novinara i novinarki koji svoj posao obavljaju profesionalno. Izloženi su zbog toga brojnim rizicima, napadima visokih zvaničnika, lokalnih moćnika, doživaljaju konstantne pretnje i napade. Njihov rad ne samo da je hvale vredan već i izuzetno važan u uslovima koji borbu za vladavinu prava otežavaju svaki dan. Ne sme se njihov rad stavljati u isti koš sa proizvodnjom dezinformacija i lažnih vesti upakovanih u novinarske izveštaje.

Zašto ne bismo, dakle, i na primerima pokazali ko su rizični mediji i zbog čega je nihov kredibilitet upitan? Opet, bolje je da se novinari bave novinarima. Zamislite da to radi država? Šta bi za njih bile lažne vesti?

Ako su u „Tajmu“ pre gotovo sto godina počeli da obraćaju pažnju na pronalazak netačnih navoda u člancima, ne vidim nikakav razlog da mi to isto ne počnemo da radimo sto godina kasnije. Jer, osim u organizacijama koje se bave istraživačkim novinarstvom, fektčeking (provera činjenica) u Srbiji je skoro nepoznat pojam.

Zato, pazite šta pišete, raskri(n)kaćemo vas!

Autorka je urednica projekta „Raskrikavanje“ koji realizuje Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK, sa čijeg je bloga preuzet tekst.