Pecanje ustavobranitelja

Prijatno sam iznenađen brojem ustavobranitelja koji su, sve pozivajući se na poštovanje najvišeg pravnog akta, pohitali da se odazovu ovom pozivu, napominjući da je Ustav za njih Sveto pismo i da ne mogu ni slučajno da se javnosti predstave kao neki koji ne mare za Ustav.

Apsolutno sam uveren da će naši ustavobranitelji, čim pređu prag zdanja na Andrićevom vencu sa sve Ustavom pod miškom, odmah kazati Aleksandru Vučiću da u članu Ustava 115 piše da predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.

I odmah će zahtevati da Aleksandar Vučić podnese ostavku na mesto predsednika Srpske napredne stranke kako bi mogli dalje da razgovaraju o poštovanju Ustava. Siguran sam da naši ustavobranitelji neće propustiti priliku da Aleksandru Vučiću napomenu i da u članu 8 Ustava Republike Srbije piše da je teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva iz čega proizilazi da se referendum o promeni Ustava ne može sprovesti samo na delu teritorije kao što je to urađeno 16. januara 2022. godine kada lažni referendum nije sproveden na celoj teritoriji Republike Srbije jer je izostalo izjašnjavanje građana na Kosovu i Metohiji.

Član 3 Ustava govori o vladavini prava i u njemu piše da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i da počiva na neotuđivim ljudskim pravima.

Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlasću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu. Pa nemoguće je da će ovakvi poštovaoci Ustava propustiti istorijsku priliku da Aleksandru Vučiću kažu nešto o primeni ovog člana Ustava.

Mogu da mislim šta će tek ustavobranitelji reći Aleksandru Vučiću o poštovanju Ustava, naročito njegovog Dela drugog, koji govori o ljudskim i manjinskim pravima i slobodama. Član 41 Ustava kaže da je tajnost pisama i drugih sredstava komunikacije nepovrediva. I to piše u Ustavu zemlje u kojoj predsednika najveće političke stranke prisluškuju njegov doskorašnji potpredsednik i drugi istaknuti članovi koji su se zahvaljujući stranačkim funkcijama dokopali i državnih. Mogu da mislim kako tek prisluškuju ustavobranitelje i druge članove opozicionih stranaka.

Kad samo letimičnim čitanjem Ustava Republike Srbije sve ovo zapažam, ja kao diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo, zamislite šta bi sve o kršenju Ustava u Srbiji mogao da kaže jedan prosečan student prava, recimo Aleksandar Vučić, koji studiravši sedam godina to svakako jeste. Šta bi tek na ovu temu kazao neki malo bolji student pravnog fakulteta, a kamoli neki od eksperata za ovu problematiku.

Jasno je da je poziv na Andrićev venac samo jedna u nizu farsi u režiji glavnog srpskog fariseja, koji svoje bezakonje uvija u raspuklu demokratsku oblandu mažući preko nje otužni institucionalni fil i servirajući ga opoziciji u vidu još jednog mamca za pecanje naivnih.

Nekada se krupna riba hvatala na bućku, sitna na crviće, a grabljiva na sitnu.

Danas se u mutnoj vodi lovi kako se stigne, na sve nedozvoljene načine, samo nek je mreža puna. Zato Demokratska stranka, kao i još neke političke stranke, neće učestvovati u ovom ribolovu. Jer i ribolovac je odavno u mreži svojih kriminalnih i koruptivnih aktivnosti. Uskoro će se prepunjena mreža izvući na suvo. A tada će ribolovac morati da pogleda u oči i one sa kojima izbegava da se suoči već čitavu deceniju.

Za Aleksandra Vučića kao uzurpatora Ustava je mnogo bolje da se sa opozicijom i istinom susretne u Skupštini Srbije. U protivnom sa istinom i pravdom srešće se u Specijalnom sudu za organizovani kriminal.

Biće ponovo puna mreža. Nju na suvo mogu izvući samo čiste ruke.

Autor je član Izvršnog odbora Demokratske stranke