Penzioneri moraju braniti sebe

Skoro osam godina Udruženje sindikata penzionera govori da je otimanje od penzionera neustavno i nemoralno. Od novembra 2014. godine, kada je vlast nasrnula na stare, ovaj sindikat (penzionera – prim. ur.) obraćao se svim institucijama: vladi i ministarstvima, predsedniku i premijeru, sudovima.., – kako bi na pravno valjan način zaštitili interese penzionera. A te „institucije sistema“ nisu čule glas obespravljenih, nego su ostale gluve i neme. A ostaće i dalje ako se ova vlast ne promeni.

Svaki penzioner se mora lično zapitati koliko smo mi sami krivi što smo svojim glasovima doprineli da se unište sve institucije sistema počev od Ustavnog suda i svih ostalih sudova i tužilaštva, što vlast od radnika, budućih i sadašnjih penzionera pravi robove, i što smo dozvolili da samo jedan čovek u državi odlučuje o svemu? Nasedali smo na razne trikove i prazne priče o patriotizmu, srpskom svetu, zlatnom dobu i ekonomskom prosperitetu, o enormnom rastu BDP-a i Srbiji kao regionalnom ekonomskom tigru. A niko nam nije kazao koliki je taj BDP po glavi stanovnika, jer je sigurno višestruko manji nego kod komšija sa kojima nas stalno porede i zavađaju. Patriotizam nije urušavanje institucija sistema, partijsko zapošljavanje, samovolja, sputavanje slobode medija, korupcija, to nisu tajni ugovori, niti davanje subvencija strancima, već je to čuvanje prirodnih i svih drugih resursa za naredne generacije. Patriotizam je besplatno zdravstvo i školstvo, davanje državne zemlje domaćim proizvođačima, a ne besramna prodaja radnika koji kao robovi rade za najniže plate.

Dakle, treba glasati samo za one koji će proći cenzus a koji se zalažu:

1. Da se svim oštećenim penzionerima vrate oduzeta sredstva;

2. Da se PIO fond izmesti iz budžeta i zakonskim izmenama izvrši povratak predstavnika svih reprezentativnih socijalnih partnera u upravljanje ovim fondom;

3. Da se hitno zaustavi prodaja banja i drugih objekata koji pripadaju penzionerima i onima koji su ih izgradili, a kojima u ime penzionera upravlja PIO fond. Ne smeju se priznati ni odluke sadašnjeg Upravnog odbora PIO fonda (donete na telefonskim sednicama) da se banje ustupe Vladi, jer su te odluke većinski doneli članovi UO koje je prethodno u taj isti odbor imenovala Vlada;

4. Nužne su i odgovarajuće izmene „švajcarske formule“, čijim je uvođenjem prekinuta višegodišnja praksa diskrecionog odlučivanja samo jednog čoveka o rastu penzija. Potrebno je i da se uz „švajcarsku formulu“, zakonom utvrde i dodatni mehanizmi finansijske, ali i socijalne održivosti penzija;

5. Za vanredno usklađivanje u slučaju da prosečna penzija padne ispod 60% u odnosu na prosečnu zaradu. U međuvremenu je, dok nam ova vlast priča o Zlatnom dobu, prosečna penzija je sa 62,3 odsto u odnosu na prosečnu zaradu iz 2009. godine pala na manje od 45 odsto prosečne neto zarade, koja je takođe nenormalno niska, a trebala bi da bude bar onolika koliko iznosi cena mesečne potrošačke korpe. Većina penzionera ne može da izdrži trku ni sa minimalnom potrošačkom korpom, za koju je u novembru prošle godine trebalo izdvojiti 41.238 dinara, dok prosečna penzija sada iznosi 31.000 dinara;

6. Da se radnicima koji su otišli u penziju sa 40 i više godina radnog staža, a da u trenutku penzionisanja nisu imali potreban broj godina života zbog čega su im penzije trajno umanjene, ispravi nepravda kada napune određene godine starosti;

7. Za uvođenje minimalnih penzija (kako za poljoprivrednike, tako i za ostale penzionere sa izuzetno niskim primanjima). Podsećam da preko 100 hiljada penzionera prima mesečno do 10.000 dinara. Takođe, nužno je i uvođenje socijalnih karata da bi se znalo kome je pomoć potrebna.

Poznato je da ima mnogo zastrašenih penzionera kojima su određene televizije jedini izvori informacija, koji nemaju mogućnosti da saznaju istinu i koji prihvataju sve obmane koje im beskrupulozni političari serviraju. Raspamećeni svakodnevnim lažima i navodnom brigom o bakama i dekama kao i novčanom milostinjom uoči izbora, mnogi od njih nisu bili u mogućnosti da shvate i prihvate istinu i porazne činjenice na koje im je ukazivano. Zato i njima poručujemo: Pogledajte u svoje novčanike!

Mi koji smo u svom dosadašnjem životu svašta preturili preko glave moramo se svojim glasovima založiti za slobodnu i demokratsku Srbiju, državu bez siromaštva, bez nasilja i straha, Srbiju u kojoj se poštuje Ustav, funkcionišu institucije i vladaju pravo i zakon. I zato treba da svoj glas damo za takvu Srbiju. Izlaskom na izbore poručićemo budućim vlastima: Ne diktaturi! Ne kršenju zakona! Ne otimačini! Ne gašenju slobode! Ne strahu! Ne nasilju! Ne mafiji…!

Apelujemo na sve da sakupimo energiju i sa društvene margine na koju smo gurnuti izađemo na izbore i svoj glas, bez ikakvih ideoloških predrasuda, damo onim kandidatima za predsednika, kao i koalicijama i strankama koje se zalažu da se penzionerima omogući normalna starost.

Podsećamo da je izborni dan jedini kada se i mi penzioneri za nešto pitamo, jer je svaki naš glas moćno oružje, kada možemo da uradimo nešto za sebe i Srbiju jer naš glas može biti odlučujući. Vreme u kome je većina penzionera povijala glave, ćutala i trpela mora ostati iza nas. Oslobođeni straha, pokazaćemo sebi i drugima da nešto značimo, glasaćemo za bolju budućnost nas, naše dece i naših unuka.

Do tada pažljivo osluškujmo da li se i kako o problemima penzionera izjašnjavaju oni koji ulaze u izbornu trku i budimo spremni da svoj glas damo samo onima za koje procenimo da će postati deo vlasti, odnosno da će proći cenzus, ali koji će biti spremni da otklone nepravde koje su učinjene najstarijim građanima Srbije.

Olovkom, na svom glasačkom mestu, braneći sebe odbranićemo i Srbiju.

Autor je član predsedništva Sindikata penzionera Srbije