Penzioneri u prvim borbenim redovima

Izgleda da sumnja da će u Srbiju sleteti „besplatni“ migovi, još više da će stići oni raketni sistemi. Sumnja Vulin i u samog sebe, odnosno u njegovu ideju da treba ponovo uvesti obavezno služenje vojske. Nisam siguran da li Vulin sumnja u svoje „saborce“ iz vladajuće stranke da će taj zakon proći, ili pak ne veruje u našu omladinu („rado Srbin ide u vojnike, dvojica ga vuku, trojica tuku“), tek odlučio se ministar za stari oprobani recept. Kada su već prvi u plaćanju svih nameta državi, penzioneri će biti i u prvim borbenim redovima.

Slušao sam poslednjih meseci razne priče na ovu temu od mojih ispisnika (a i starijih) i slatko se smejao, sve dok mi nije došlo da zaplačem. Zaigrala mečka i pred mojim vratima, tj. u mom poštanskom sandučetu. Umesto računa zatekao sam koverat Ministarstva odbrane u kome me centar Ministarstva odbrane (u daljem tekstu MO) obaveštava da su oni obavešteni od MO Vračar da se tamo nisam odjavio i da moram da se u roku od osam dana prijavim u MO Čukarica. Šta ću drugo pa kao svaki savesni građanin (da ne kažem penzioner) odoh u MO Čukarica i prijavio se i pokušah da objasnim…

Pre više od tri godine, posle poplave u Obrenovcu preživeo sam infarkt. U kakvim uslovima rade lekari i koliko ih je o(p)stalo – to što sam preživeo može se smatrati čudom. Januara prošle godine mi je konstatovano maligno oboljenje glasnih žica i četiri šestine istih mi je operacionom zahvatom odstranjeno. Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje broj 182.1 -1 01649/16 „utvrđuje se se od 12. 08. 2016. godine potpuni gubitak radne sposobnosti zbog bolesti“.

Vojni rok sam odslužio (za razliku od nekih) od aprila 1979. do maja 1980. godine. Bio sam posle u rezervnom sastavu, dodeljen Narodnoj armiji (saborci mi bili Milorad Komrakov, Vanja Bulić…) Tokom devedesetih godina u ratovima koje Srbija „nije vodila“, nisu me zvali. Nisu me zvali ni u vreme „ničim izazvane NATO agresije“. Tada je moj tadašnji glavni urednik Grujica Spasović svakodnevno podnosio raport tadašnjem ministru informisanja Aleksandru Vučiću. Morao je da objasni postojanje ne samo svakog slova, već i znakove interpunkcije. Sa tačkama i zarezima je, uglavnom, bilo u redu, drugi znakovi su bili noćna mora

– Šta će ti ovo? Šta to znači!? Zar nije dovoljna tačka.

Elem, tada kada sam bio koliko-toliko zdrav i mnogo mlađi vojsci nisam trebao. Danas sa punih 60 godina i invalidski penzioner vojsci sam preko potreban. Blago meni i mojim unucima. Uveče pred spavanje moći ću da im kažem „Mirno spavajte, deda vas čuva“. Oni će mi možda i poverovati. A vi?

Autor je bivši novinar, sada invalidski penzioner