Perspektiva u retrospektivi – da li je zaista toliko teško pronaći rešenje za frilensere?

Kako se kasnije utvrdilo, nije ni čudo što do sada nije primenjivan, frilenseri se u tom zakonu ne navode. Više je čudno to što je taj državni organ namerio da otpočne sa primenom očigledno neadekvatnog zakona, koji predviđa ekstremno visoke procente nameta – poreza i doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje, ukupno 44,6 odsto, baš sada, usred pandemije. Neki su razlog tome videli u činjenici da je državna kasa prazna, ali sa druge strane, državna kasa nikada nije ni bila naročito puna. Drugi tvrde da je država čekala da frilenseri brojčano narastu i da onda primeni zakon koji joj omogućuje da po drakonskim procentima, znatno uvećanim kamatama, za proteklih pet godina i tekuću, oporezuje desetine hiljada ljudi.

Kako će događaji koji su usledili pokazati, namera države nije bila naročito promišljena, niti lako izvodljiva. Frilenseri su se veoma brzo organizovali na društvenim mrežama i u velikom broju pridružili Fejsbuk grupi Udruženje radnika na internetu, kao i učlanili u istoimeno udruženje osnovano ubrzo po objavi Poreske uprave kojom se oni koji prihoduju iz inostranstva pozivaju na samoinicijativno prijavljivanje svojih prihoda.

Tokom novembra i decembra slede koraci obe strane (frilensera i države) i. borba za podršku javnog mnjenja i organizacija civilnog društva. Udruženje je već 10. novembra predalo svoje zahteve Vladi i Ministarstvu finansija za obustavu postupaka poreske kontrole i otpočinjanje pregovora kojima bi se došlo do rešenja – obezbedio zakonski i poreski okvir za radnike na internetu.

Poreska uprava kreće sa masovnijim slanjem poziva koje kulminira u poslednjoj nedelji 2020. godine, kada u samo tri dana šalje oko hiljadu poziva širom Srbije, da bi frilensere oporezovala za ukupno šest godina. Odmah po dobijanju tih saznanja Udruženje radnika na internetu organizuje svoj prvi, potpuno spontani protest ispred Vlade 30. decembra.

Do održavanja prvog protesta u medijima se povodom problema oporezivanja frilensera oglašavao samo ministar finansija, Siniša Mali. Gostujući na TV Kurir, kao i nadalje, ponavljao je mantru „porez mora da se plati, niko ne sme urušavati poreski sistem naše zemlje, za frilensere postoji adekvatan i veoma povoljan poreski model” implicirajući da oni nisu ništa drugo do utajivači poreza. Udruženje radnika na internetu dobija veliki prostor u medijima navodeći da Poreska uprava nije do sad ni obaveštavala ni oporezivala frilensere, a time kao državni organ i sama odbijala da primenjuje postojeći Zakon o porezu na dohodak građana – postoje mnoga svedočenja frilensera da su vraćani sa šaltera filijala Poreske uprave uz odgovore službenika koji su listom tvrdili da ova lica nemaju poreskih obaveza niti dugovanja.

Pred Novu godinu, Poreska uprava već je izdala i desetine rešenja, pa i prvu opomenu pred prinudnu naplatu, kojom se nalaže da se navodni poreski dug jednog frilensera od nekoliko desetina hiljada evra plati u roku od pet dana.

Jutro po održanom prvom protestu radnika na internetu, 31. decembra na TV Pink, o ovoj temi prvi put govori predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Upitan da prokomentariše protest frilensera već tada izjavljuje da „svako treba da plaća porez, ali ima krivice i na državnim organima, jer oni [frilenseri] to nisu znali, da ne treba da plaćaju za 2015,2016 … Da su poslednjih godinu dana sigurno znali“.

U međuvremenu Udruženje radnika na internetu raste, dobija podršku dva najreprezentativnija sindikata, kao i mnogobrojnih organizacija civilnog društva, kako domaćih, tako i stranih. O ovom pitanju izveštavaju tzv. antirežimski mediji blagonakloni prema argumentima frilensera, a sporadično izveštavaju i režimski mediji – neutralno ili negativno prema stavovima frilensera.

Udruženje radnika na internetu održava Veliki protest ispred Skupštine 16. januara 2021. godine, na kojem učestvuje nekoliko hiljada ljudi iz svih delova Srbije. Tog dana stiže i poziv na pregovore iz kabineta predsednice Vlade za 18. januar.

Pregovori su trajali tri nedelje tokom kojih su se predstavnici Udruženja dva puta sastali sa ministrom finansija, predsednicom Vlade i direktorkom Poreske uprave. Ministar i premijerka imali su krajnje sarkastične i neuviđavne izjave poput „ako vam se ovde ne dopada, vi idite“. Na kraju pregovora ponudili su rešenje kojim se frilenserima nameće otplata navodnog duga za celih pet godina i tekuću bez kamata sa rokom otplate do deset godina. Udruženje radnika na internetu nije prihvatilo tu ponudu jer je ona potpuna negacija njihovog osnovnog zahteva da se frilenseri ne oporezuju unazad. Nekoliko dana po predlogu Vlade, Udruženje je sprovelo javnu anketu na svojoj Fejsbuk stranici koja je bila otvorena za bilo koga ko je želeo da se izjasni o tome da li prihvata predlog Vlade, bio on/ona frilenser ili ne. Rezultat nije ostavio nikakvu sumnju o tome šta frilenseri o predlogu Vlade misle – 98,8 odsto je reklo “Ne”.

Po prekidu pregovora Udruženje je imalo još jedan sastanak, ovoga puta sa nezavisnom institucijom Zaštitnika građana, koji iako je još polovinom januara otpočeo postupak ispitivanja rada Poreske uprave, do ovog trenutka nije saopštio svoje mišljenje o slučaju frilensera i tome da li je Poreska uprava imala propuste u svom postupanju pri (ne)sprovođenju poreske kontrole frilensera u proteklom periodu.

Nastupilo je zatišje u komunikaciji frilensera i državnih organa. Pregovori su se završili kada je Vlada iznela samo jedan predlog, a frilenseri taj predlog odbili. Ministar Siniša Mali i premijerka uz predlog izneli su i nameru da se taj on sprovede tokom aprila ili početkom maja po usvajanju izmena Zakona o porezu na dohodak građana.

Od tada je prošlo gotovo dva meseca, a predstavnici vlasti su se oglasili tri puta, jednom ministar Mali, a dva puta predsednik Srbije. Ministar Mali je nekoliko dana po obustavljanju pregovora medijima izjavio da su „mnogobrojni frilenseri prihvatili predlog Vlade, već se javljaju filijalama Poreske uprave i prijavljujuju svoje prihode“ i da je ovaj predlog veoma povoljan jer „onaj koji je zarađivao oko 200 evra, ima da plaća mesečnu ratu od samo 3000 dinara narednih deset godina“. Naravno, ministar je potpuno zaboravio da pomene da taj neko ili neka mora da plaća još 32 odsto nameta od svog prihoda koji bude ostvarivao/la tj. ako bude imao/la bilo kakve prihode.

Ono što je ipak davalo signale da će se pregovori nastaviti ili da će država dati novi, povoljniji predlog rešenja za problem koji onespokojava desetine hiljada građana Srbije i članove njihovih porodica već skoro šest meseci, jesu dve izjave predsednika Vučića, od kojih je poslednju dao gostujući na RTS. Prethodno je predsednik gostujući na TV Pink u emisiji Hit tvit izjavio „razgovore između frilensera i Vlade treba nastaviti, ali ne sa pozicije političke sile” (misleći pritom na frilensere!).

Govoreći u emisiji Intervju na RTS 18. marta između ostalog je rekao: „Tim ljudima treba omogućiti da rade, a jasno je sada kakav porez treba da plate, ali ne retroaktivno“. Po ovoj izjavi predsednika usledile su reakcije Udruženja, kao i reakcije mnogih koji prate slučaj frilensera.

Uprkos tome što je skoro svaka izjava predsednika delovala kao da on poziva zainteresovane strane na saradnju u rešavanju problema, i dalje nedostaju konstruktivni koraci koje frilenseri očekuju od onih koji formalno treba da reše ovaj problem – Vlada i Ministarstvo finansija.

Izgledalo je kao da su konačno čuli predsednika, jer 30. marta tzv. režimski mediji, počev od Kurira, objavljuju vest da Vlada ima novi predlog koji će 80% frilensera osloboditi navodnog duga. Tokom istog popodneva Udruženje radnika na internetu dobilo je predlog Vlade i poziv na sastanak zakazan za sutradan. Kako se ispostavilo, novi predlog Vlade je veoma malo dorađen u odnosu na onaj koji im je upućen još februara i čak nepovoljniji od prethodnog. Samo su oni frilenseri koji su zarađivali do iznosa od 200 evra mesečno oslobođeni duga za proteklih pet godina, a svi ostali oporezovani za period unazad i to po rastućim stopama. Novi predlog sadrži i kalkulaciju za oporezivanje frilensera počev od 1. oktobra ove godine koja bi trebalo da važi do donošenja novog zakona u skorijoj budućnosti. Predloženi model oporezivanja obuhvata namete na tekuće prihode uz navodni dug i propisuje mesečne izdatke frilensera u visini od 12 odsto do 72 odsto prihoda tokom narednih deset godina. Udruženje radnika na internetu odbilo je predlog Vlade i najavilo novi proteste.

Juče je Vlada pred održavanje redovne sednice, obavestila Udruženje radnika na internetu o najnovijoj verziji predloga rešenja, kojom se obuhvata veći broj onih kojima neće obračunavati niti naplaćivati dug. Projektovani obračun za buduće prihode frilensera ostaje isti, onemogućavajući frilensere da prihoduju, otplaćuju navodna dugovanja i prežive.

Umesto da usvoji održivi model poreskog opterećenja i okrene se perspektivi u kojoj dobija na desetine hiljade novih poreskih obveznika, država se tvrdoglavo drži ‚‚sigurnih novaca” već ostvarenih prihoda frilensera u prošlosti, ali novca koji su oni davno potrošili. Ostaje da se pitamo zašto je toliko teško rešiti problem frilensera i zašto je ‚‚retro i dalje in”?

Autorka je članica Udruženja radnika na internetu