Kupujete li i dalje breskve, i zašto ne?

Povrat robe sa granica zemalja Evropske unije dešava se gotovo svakodnevno, te Srbija ne predstavlja izolovan slučaj. Bar ne gledano iz tog ugla.

Ipak, ono što našu zemlju izdvaja jeste skrivanje objašnjenja zbog čega su se štetne supstance u datim količinama našle u proizvodima koje svakodnevno konzumiramo, počev od jabuka, šljiva, breskvi pa sve do krastavaca.

Pitanja na koja ne dobijamo odgovor jesu i otkud se zabranjeni hlorpirifos našao u breskvama, ko su proizvođači čija se roba vraća sa granica i ko vrši kontrolu u Srbiji?

Naime, iz Ministarstva poljoprivrede objasnili su da je primena hlorpirifosa bila nužan potez da se „spase“ šećerna repa, te da, iako je ta supstanca u Srbiji zabranjena, ministar rešenjem može odobriti ograničenu i kontrolisanu primenu, na period od 120 dana.

Tako se na dnevnom redu Stručnog saveta našla rasprava o pitanju uvoza oko 20 tona ove supstance, a preduzeću Agrosava omogućeno je da napravi još 50 tona.

Kao garant za legitimnu upotrebu podnosioci zahteva dostavili su Ministarstvu spisak pravnih i fizičkih lica koja će koristiti sredstva na bazi hlorpirifosa, dok je kontrolu trebalo da vrši fitosanitarna inspekcija.

Uprkos takvoj „organizaciji“, neregistrovano organsko jedinjenje našlo se u voćnjacima, šireći bojazan među građanima da li je uopšte bezbedno konzumirati voće i povrće rasuto po tržištu Srbije.

Osim toga, zbog izostanka objašnjenja šta se dešava sa rizičnom robom koja se sa granice vrati, stanovnici zemlje strepe hoće li se breskva puna pesticida naći u njihovom marketu.

Prateći logiku, moglo bi se reći da će prskano voće i povrće za oko nedelju dana svakao istruliti, te se nakon toga može mirno pazariti.

Nažalost, par klikova dovoljno je da konstatujemo da građani sredstva na bazi hlorpirifosa i dalje mogu naručiti preko interneteta, bez ostavljanja bilo kakvih podataka o domaćinstvu. Takođe,  da se i dan-danas u poljoprivrednim apotekama prodaju Saturn terra, Solinor i Konzul, za koje nije potreban dokaz o parceli na kojoj bi se primenili.

Ko nam onda grantuje da voće baš u našoj prodavnici nije opasno po zdravlje? Fitosanitarna inspekcija, Ministarstvo poljoprivrede ili sami proizvođači?

Sve i da poverujemo u tvrdnje nadležnih da su inspekcije na terenu, zbog same metodologije vršenja kontrole u Srbiji, ostaje pitanje – kupujete li i dalje breskve, i zašto ne?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.