Pet godina propadanja

O načinu na koji je ostvarena Nikolićeva pobeda nešto kasnije, tek – ona je odškrinula vrata za dolazak (ili bolje rečeno povratak) na vlast Miloševićevih i Šešeljevih „juniora“ iz 90-ih.

Jedan od njih, koji je igrao u prvom timu i tih mračnih godina je Aleksandar Vučić. NJegovi „rani radovi“ (ratno huškanje, brutalno gušenje slobode medija i izrazit doprinos sveopštem propadanju Srbije) nije ovoga puta tema, već njegova petogodišnja vlast, koja, smatraju mnogi, ima sva obeležja zrele i opasne diktature.

Naime, kada se 27.07.2017. godine navrši pet godina vladavine Aleksandra Vučića, nanizaće se 1826 dana apsolutne vlasti jednog čoveka, kome je stranka sredstvo za potčinjavanje građana, a cilj razaranje svih institucija, na uštrb ljudskih prava, pravnih normi, vladavine prava, podele vlasti na zakonodavnu izvršnu i sudsku i svih demokratskih tekovina koje stoje na putu njegovim autoritarnim ambicijama. Kakvi su rezultati petogodišnje apsolutne vladavine Aleksandra Vučića?

Pre odgovora na ovo pitanje važno je napomenuti da je izboru vlade Vučić-Dačić prethodila sumnjiva pobeda Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima, te podsetiti da je rezultate izbora u drugom krugu značajno obeležila afera „džakovi“ koju je kreirao dvojac Nikolić – Vučić i za koju se ispostavilo da je bila obmana birača pred drugi krug, za koju niko nije odgovarao. Zašto je važno ovo istaći? Pa, kako je počelo (obmanom) tako se i nastavilo! Aleksandar Vučić se tokom svoje vladavine izvežbao da glasove od osiromašenih građana kupuje za novac, šećer, brašno, testenine, paštete, deterdžent.

NJegovi funkcioneri i aktivisti ucenjuju zaposlene u javnom sektoru brojem glasova koje moraju dati oni i članovi njihovih porodica. Fotografisanje listića, „Bugarski voz“ i drugi metodi izbornih manipulacija postali su uobičajeni. Svih 1826 dana Vučićeve vladavine imali smo maraton laži, spinovanja, podmetanja i obmanjivanja naroda! Nikad ispunjena obećanja, besramno poricanje očiglednih istina ili brutalne, gole laži za proteklih pet godina nizale su se takvom brzinom da su ljudi zaboravili šta je sve izgovarano; građani su metodom ispiranja mozga srozavani do nivoa podanika koji su puka publika u teatru apsurda… Ipak, makar jubileja radi (pet godina vlasti) prisetimo se samo nekih bisera iz Vučićeve fabrike laži koji su obeležili protekli period…

Pođimo od predizbornog obećanja o hapšenju Dinkića, koji je, nakon toga, postao jedan od najbližih Vučićevih saradnika ili obećanja da neće biti smanjenja penzija (pa sada penzioneri umiru birajući između korice hleba i najjeftinijeg leka)… U magli vikend hapšenja i serije „atentata“ nestala su obećanja o osnivanju Nacionalne banke, ukidanju subvencija državnim preduzećima, poništenju svih ugovora sa Prištinom u Briselu. Uz narastanje bogatog stranačkog kartela isparila su obećanja o donošenju zakona o poreklu imovine, ali i smanjenju broja poslanika, smanjenju broja ministarstava i smanjenju broja agencija, zavoda, biroa i saveta ili ukidanje funkcija državnih sekretara.

Naravno da je nestalo i obećanje o hapšenju odgovornih za džakove sa izbornim listićima, jer samohapšenje je i fizički teško izvesti. Od obećanja da će primati građane „dvaput nedeljno, jednom u Beogradu, a jednom u nekom drugom gradu“ ostalo je – ništa, baš kao i od obećanja da će „biti uređen svaki toalet u školama“. Ovaj napaćeni, hipnotisani narod slušao je još i obećanja o fabrici čipova, stanovima za 300 evra po kvadratu u Beogradu, jeftinijoj struji, ukidanju bus plusa, otvaranju novog Kliničkog centra u Nišu u martu, izgradnji tunela kroz Frušku Goru do kraja 2017. godine, kancelariji za brze odgovore…(Nastavak u sutrašnjem broju)

Autor je predsednik Pokreta za PREOKRET