Foto: EPA/LOUISA GOULIAMAKIPravo je pitanje šta bi bilo da je Slobodan Milošević uživao ovoliko podršku ili barem onu prećutnu od međunarodne zajednice, kao što to sada ima izraelski premijer Benjamin Netanjahu, dok je razarao sve što nije moglo da spada u koncept Velike Srbije.
Iako se ubiše dežurni analitičari i smatrači po svim mogućim glasilima da objasne kako nikome ne odgovara bliskoistočni sukob, izraelska vlast sprovodi istrebljenje palestinskog naroda bez ikakve pauze, dok sada već preti da zarati sa svim zemljama u okruženju.
Ovde se međunarodna zajednica doživljava kao neka najviša moguća moralna sila, koja će svuda da uleti i razdvoji sukobljene strane i da time spreči dalju eskalaciju.
Od samog početka XX veka vidimo da to nema nikakvog efekta, niti smisla.
Ta takozvana međunarodna zajednica je jedna slaba, licemerna i u potpunosti disfunkcionalna skupina koja služi samo za strašne priče pred laku noć.
U realnosti, međunarodna zajednica nikada nije uspela da spreči nijedan konflikt, već je, naprotiv, nemo posmatrala, duboko se zabrinjavala i oštro osuđivala.
No, zašto je autor ovog teksta spomenuo S. Miloševića na početku? Pa upravo zbog toga što je on najblistaviji primerak kako su pred nosom sveta činjeni najstrašniji zločini još od Drugog svetskog rata.
Vukovarski pakao je još 1991. pokazao kakve dimenzije taj ratni poklič donosi, ali očigledno to nije bilo dovoljno.
Četiri godine je Sarajevo bilo pod opsadom, blokirano, bez hrane, vode, struje, konstantno granatirano, maltretirano, kinjeno do krajnjih granica izopačenosti, ali ni to svetu nije bilo dovoljno dobro.
I, nakon svega toga, S. Milošević se kuckao viskijem sa međunarodnim komesarima, koji će danas u svojim memoarima ili kojekakvim dokumentarcima da pričaju kako je on bio gadan čovek, ali u tom trenutku očigledan faktor mira i stabilnosti.
Čak ni samo NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije nije urodilo toliko plodom, jer bi Milošević i nakon toga ostao na vlasti, da nisu oko njega poslušnost zakazali njegovi najodaniji saradnici, budući da su videli da imaju posla sa pomahnitalom porodicom, koja će ih odvesti u najdublje ponora pakla.
Upravo to tvrde danas i analitičari po televizijskim kanalčinama, da će Netanjahu pasti najverovatnije kada mu oni oko njega otkažu bespogovorno služenje, ali do tog trenutka još je veoma neizvesno da li će doći, pošto iza njega stoji najmoćnija administracija na celom svetu, dok je iza Miloševića stajala samo njegova žena Mirjana Marković.
Bliskoistočni inferno je skinuo maske svima, pa čak i onim najvatrenijim borcima u Srbijatriji za ljudska prava.
Naprosto je neverovatno, ako ćemo da se konkretizujemo na ovaj kazamat, da oni koji tako jasno i glasno pričaju o četvorogodišnjoj opsadi Sarajeva, sada opravdavaju genocid nad palestinskim narodom.
Dakle, ako pričaš šta se dešavalo u Sarajevu tokom devedesetih iz svoje udobne i tople fotelje u Srbiji, a sada navijaš za ubijanje svega palestinskog, onda nismo na istoj strani.
Žao mi je, ali time malo ne verujem u iskrenost i empatiju ni prema bošnjačkim, albanskim i hrvatskim civilima.
Da, zna autor ovog teksta da kontekst nije ni približno identičan, ali takođe zna da istrebljenje civilima znači da si već duboko ogrezao u razmišljanje ratnozločinačkog delovanja.
Jedan ratni zločin ne poništava drugi, to bi valjda trebalo da bude jasno, ali izgleda da to nije bitno, kada je ceo moćniji svet na tvojoj strani.
Kao što sam gore i napisao, ćutao je taj časni & moderni svet kada je sve gorelo po Bosni i Hrvatskoj.
Ćutao i gledao kako se sve raspada u paramparčad, kao što to čini i sada.
Svi Miloševići ovog sveta su, zapravo, pobednici.
Autor je slobodni novinar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
