Pitanja za Šolca, ambasadore i ostale lobiste Rio Tinta: Da li u Nemačkoj postoji rudnik poput onih u Boru i Majdanpeku?

Ambasadori (kao i neki visoki državni službenici tih zemalja) Velike Britanije, Nemačke i SAD se u ovom slučaju izjašnjavaju i to vrlo neskriveno kao lobisti i zastupnici korporacije Rio Tinto.

Izgleda da su i te diplomatske škole o kojima sam imao visoko mišljenje izgubile na kvalitetu pa pokušaji da te izjave izgledaju pristojno i neutralno nisu dosegle ni do nivoa amaterske glume našeg, a u stvari njihovog, samoproglašenog vlasnika Srbije.

Podsetiću da je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel na oproštajnoj turneji u Srbiji septembra 2021. spominjala i litijum i evropsku zainteresovanost za iskorišćavanje te rude u Srbiji.

Pre nego što nastavim evo nekoliko pitanja koje sam javno tada postavio gospođi Merkel, a ponavljam ih evo sada i gospodinu Šolcu, ambasadoru Nemačke i njihovim političarima na vlasti (socijaldemokrate i zeleni) koji su zaboravili ili možda zamenili zelenu boju iz zelene agende zelenom bojom dolara.

Zaboravili su da je volja ljudi to što proizvodi njihov interes i da interes koji oni brkaju sa profitom kao isključivom merom, ukoliko ne uključuje i volju (odobravanje) ljudi, pouzdano proizvodi nasilje i nesreću. No, tema je to za poseban tekst.

Evo ponovljenih pitanja nad kojima bi trebalo da se zamisle i ostali ambasadori koji smešno skriveno lobiraju za Rio Tinto.

1) Da li je moguće da Vi u vašoj zemlji kao demokratski izabrana kancelarka svakodnevno kršite ustav, a da Ustavni sud Nemačke ne reaguje?

2) Da li je Vama zamislivo i sprovodljivo da svaki dan gostujete na nekoj od televizija koje se mogu pratiti u celoj državi Nemačkoj i da pritom komentarišete delovanje Vaših političkih neistomišljenika, a da oni nemaju nikakvu mogućnost da odgovore na Vaše komentare?

3) Da li je u Nemačkoj moguće da nacionalna televizija (ZDF, ako ne grešim), uporno i svakodnevno dezinformiše nemačke građane, bilo da o nekim stvarima ne izveštava uopšte a o nekim izveštava tendenciozno i propagandno, pri čemu se u političkom smislu potpuno stavlja na stranu jedne političke organizacije, recimo vaše stranke?

4) Da li je zamislivo da prilikom izbora i glasanja u Nemačkoj, glasači glasaju za vladajuću stranku pod pretnjom otkaza, jer su zaposleni u državnim službama i državnim preduzećima?

5) Da li je zamislivo da su u vašoj vladi ministri sumnjivog obrazovanja i ministri koji su plagirali rad kojim su diplomirali ili doktorirali, kao i ministri koji ne mogu dokazati poreklo novca kojim su kupovali nekretnine koje su u njihovom vlasništvu?

6) Da li u Vašoj zemlji postoje ugovori države sa preduzetnicima, stranim i domaćim, koji nisu proistekli iz javnog konkursa i čiji je sadržaj skriven od građana? Ne treba da kažem da su ugovorene cene više puta veće od tržišnih cena.

7) Da li je tužilaštvo u Nemačkoj nemo kao u Srbiji i ne oglašava se ni po jednom kriminalnom slučaju o kojima su javnost informisali malobrojni nezavisni mediji?

8) Da li bilo koji političar u Nemačkoj koji propagira i sprovodi samovolju ima ikakvu šansu za Vašu podršku i da li biste mu pomogli da dospe i održi se na vlasti sada kada odlazite u penziju?

Evo i nekoliko novih pitanja: Da li u vašoj zemlji postoji rudnik poput rudnika u Boru i Majdanpeku? Da li se u vašoj zemlji hapse ljudi koji iskazuju političke stavove protivno stavovima vlade i optužuju da ruše ustavni poredak?

Da li ste slučajno kao stare demokratske zemlje digli glas protiv ove prakse zastupljene u diktaturama ili vas zelena boja dolara do te mere relaksira da ove stvari više i nisu bitne što, ako je slučaj, izaziva jezu kod mene?

Da li vi dozvoljavate srpskom ambasadoru da se meša u poslove koji ga se nimalo ne tiču u vašim zemljama ili mislite da ono što važi za vas ne važi za druge? Očigledno da ima nešto trulo u državi Danskoj…

Takođe, iako se to često provlači, ne mislim da to što zemlje poput Britanije, Nemačke, SAD, Rusije i Kine gledaju svoj interes znači i da su zbog toga unapred oslobođene odgovornosti.

Naravno da je za stanje u Srbiji pre svega kriva srpska vlast, ali ne možete u svojoj kući biti fin i prepodoban, a napolju razbojnik i nemoralan, zar ne?

Isuviše me to podseća na sjajan film koji se zove „Zona interesa“.

I za kraj, ova pitanja ne postavlja euroskeptik, naprotiv, zabrinuti građanin zemlje koju korupcija i profit kao vrhunsko božanstvo guraju u članstvo kluba diktatorskih zemalja.

Ipak, za vašu informaciju, a mogu je koristiti i ostali zainteresovani koji očigledno ne poznaju mentalitet srpskog naroda (građana Srbije) iako im je to posao ili se kunu u ljubav prema njemu: „Kopati nećete!“

Autor je vajar