Peti oktobar

Od svih čelnika DOS samo su Rasim Ljajić i Velimir Ilić na pobedničkoj strani, dok su svi ostali u dubokoj opozicionoj senci ili su se povukli iz politike. Čovek koji je pobedio Slobodana Miloševića, predsednik SRJ i dva puta premijer Srbije, Vojislav Koštunica, prošle godine, nakon izbornog debakla DSS podneo je neopozivu ostavku na mesto predsednika stranke, čime je stavio i tačku na postpetooktobarsku eru. Ako je Koštunica bio jedan od najjačih političkih simbola države posle petooktobarskih promena, nosilac ekonomskih „stubova“ bio je Mlađan Dinkić, koji je, takođe, prošle godine napustio čelo URS posle izbornog poraza i manuo se politike.

U proteklih petnaest godina nestao je sa političke scene i veliki broj nekadašnjih članica DOS-a. Nema više Građanskog saveza, Socijaldemokratske partije, Pokreta za demokratsku Srbiju, Lige za Šumadiju, Nove demokratije, Demokratskog centra. One koje nisu nestale danas preživljavaju, šlepajući se uz neke veće partije ili tavore u opoziciji čekajući bolje dane.

Gubitnici iz nekadašnje vlasti iz 2000. godine opet čvrsto drže kormilo vlasti, podsećajući gotovo svakodnevno „dosovce“ na propuštene prilike, loše političke i ekonomske poteze, na kriminal, korupciju i pokušaje brzog bogaćenja. A narod koji je najviše i očekivao od petooktobarskih promena danas smatra da su njihova očekivanja izneverena, da je veliki broj građana ostao bez posla, da su žrtve tranzicije i da je, nakon Petog oktobra morao doći i šesti.

Ideje Petog oktobra, u vrednosnom smislu, danas realizuje neko drugi. Srbija se približava EU, suštinski se reformiše ekonomija ka tržišnoj privredi, država u svetu nema neprijatelje, a konflikti se ne rešavaju ratovima, već dijalogom. I izbori su, kako tvrdi Vesna Pešić, jedan od bivših aktera DOS-a, pošteniji, mada je, kako kaže, i Vučićev režim počeo da pritiska birače.