Peti oktobar se zvao „Srbija u Beogradu“

Na ovom mitingu Vojislav Koštunica je „proglašen“ za novog predsednika SRJ. Bukom koju su stvarale hiljade pištaljki i zvečki i povici „Gotov je“ i „Puko je ko zvečka“ upućeni Miloševiću, građani su izražavali svoj protest zbog bestidne krađe glasova, drugi put za četiri godine.

Istovremeno je DOS saopštio nove rezultate predsedničkih izbora, onako kako su pristizali podaci iz unutrašnjosti: Vojislav Koštunica je osvojio 52,54 odsto glasova, Slobodan Milošević 35,01, Tomislav Nikolić 6,04, Vojislav Mihailović 2,99, a Miodrag Vidojković 0,93 odsto glasova.

Nevažećih listića je 118.902 odnosno 2,35%.

Šef izbornog štaba DOS-a Čedomir Jovanović je izjavio da „ako ne dođe do zamene glasova vojnika, pripadnika policije i onih koji su glasali pismom, i ako se ne pojave neki novi glasovi sa Kosova, a po svemu sudeći da je oko 150.000 glasačkih listića na kojima je zaokružen Slobodan Milošević ubačeno u ukupnu masu glasačkih listića, tada bi Koštunica imao 2.649.000 glasova, a Milošević najviše 1.765.000.

Demokratska opozicija Srbije je tvrdila da nema nameru da se cenjka oko izborne volje birača i da neće ići u drugi krug.

U međuvremenu su počeli protesti širom Srbije, u Nišu, Čačku, Novom Sadu, Požarevcu…

Savezna izborna komisija je u četvrtak 28. septembra, na osnovu čl. 12, 13 i 22 Zakona o izboru i prestanku mandata predsednika SRJ i članova 91, 92 Zakona o izboru poslanika za Veće građana odnosno članova 96 i 97. Zakona o izboru poslanika u Veće republika, oficijelno potvrdila svoju odluku o drugom krugu predsedničkih izbora saopštenu dva dana ranije na državnoj televiziji.

Istovremeno su saopšteni rezultati lokalnih izbora na kojima je vladajuća koalicija SPS-JUL do nogu potučena jer je vlast pripala DOS-u u oko 100 opština.

Slično je bilo i na izborima za parlament AP Vojvodine: od 120 poslaničkih mandata, čak 117 je osvojila Demokratska opozicija Srbije, dva koalicija SPS-JUL i jedno grupa građana.

Posle formalnog i zvaničnog objavljivanja rezultata, usledila je žalba Saveznoj izbornoj komisiji kao i poseban zahtev da se izborni materijal stavi na uvid predstavnicima Demokratske opozicije Srbije kako bi se utvrdila istina.

Savezna izborna komisija je taj zahtev odbila baš kao i žalbu DOS-a.

Revoltirani predstavnici ove političke grupacije odlučili su se za radikalnije mere.

Prvo su uputili žalbu Ustavnom sudu SRJ na nezakonitu odluku Savezne izborne komisije kojom se bukvalno obesmišljavaju izbori jer se na „volšeban način“ prema tvrdnjama izbornog štaba DOS-a koji je posedovao kopije svih zapisnika, pojavilo oko 150.000 glasova sa biračkih mesta na Kosovu koja nikada nisu otvorena.

Takođe je naveden podatak da je Izborna komisija izborne jedinice br 26 (Vranje) poništila izbore za savezne poslanike u Veće građana na mnogim biračkim mestima.

Ukazano je i na niz drugih grešaka.

Protesti su se širili celom Srbijom, Demokratska opozicija Srbije je pozvala građane na građansku neposlušnost, generalni štrajk i blokadu puteva.

Akcija je nosila naziv: „Srbija mora da stane da bi krenula.“

U ponedeljak, 2. oktobra, rudari Kolubarskog basena stupaju u generalni štrajk i traže od vlasti da priznaju rezultate predsedničkih izbora.

Njihov primer slede mnogobrojna preduzeća, ustanove i kluturne institucije. Srbija je prvi put u novijoj istoriji disala kao jedan, odlučna u nameri da prvi put u svojoj jednoipovekovnoj parlamentarnoj istoriji izvrši izbornu smenu vlasti.

U sredu, 4. oktobra, oko 22 časa državna agencija Tanjug emitovala je nemuštu i višesmislenu vest da je „Savezni ustavni sud jednoglasno odlučio da poništi deo izbornog postupka za izbor predsednika Savezne Republike Jugoslavije koji se odnosi na glasanje, utvrđivanje i objavljivanje rezultata glasanja od 24. septembra 2000. godine.“

Nedoumice u javnosti su trajale kratko jer je već sutradan, 5. oktobra, u toku prepodneva, na državnoj televiziji objavljeno zvanično tumačenje Ustavnog suda da se “ izbori za saveznog predsednika u celosti ponavljaju i da moraju biti održani najkasnije do 1. juna 2001. godine“.

Stvari su se, međutim, odvijale isuviše dinamično da bi ova odluka Ustavnog suda uopšte mogla biti sprovedena.

Lideri Demokratske opozicije Srbije su, naime, upravo za 5. oktobar zakazali akciju „Srbija u Beogradu“.

Toga dana oko milion ljudi iz svih gradova Srbije slilo se u Beograd kako bi odbranilo svoju volju iskazanu putem glasanja na izborima.

Građani su se okupili ispred Savezne skupštine i dok je govorio jedan od lidera DOS-a policija je bacila velike količine suzavca što je razjarilo masu koja je na juriš zauzela Skupštinu.

Ubrzo se stvar otrgla kontroli pa su veće grupe demonstranata zauzeli zgradu Radio-televizije Srbije, TV Studija B, Radio Beograda, državne agencije Tanjug, zgradu Politike.

Iste večeri oko ponoći štrajkački odbori u tim medjiskim kućama preuzeli su medije i počeli sa emitovanjem programa.

Policija i vojska nisu ozbiljnije intervenisali i osim stotinak lakše povređenih i nesrećnog slučaja pogibije jedne mlade devojke, sve se završilo relativno mirno.

Iste večeri je konstituisana novoizabrana gradska vlast koju su u upadljivoj većini činili predstavnici demokratske opozicije Srbije (105 odbornika iz DOS-a 4 iz koalicije SPS-JUL i 1 iz SRS), a počeli su procesi konstituisanja gradske vlasti i u drugim gradovima.

U petak, 6. oktobra, Ustavni sud SRJ poništio je svoju odluku od 4. oktobra i priznao da je dr Vojislav Koštunica pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora!

Na osnovu takve odluke suda, Savezna izborna komisija je već sutradan, 7. oktobra, preinačila sopstvene ranije objavljene rezultate predsedničkih izbora i objavila nove u duhu odluka Ustavnog suda.

Predveče, 6. oktobra, na televizijskoj stanici YU-INFO oglasio se i odlazeći predsednik SRJ Slobodan Milošević, koji je priznao poraz na izborima i čestitao Koštunici izbor za predsednika SRJ.

U svakom slučaju, policija i VJ su izrazile lojalnost novom predsedniku pa su u subotu, 7. oktobra, konstituisana oba veća Savezne skupštine, a Vojislav Koštunica položio zakletvu, čime je i formalno postao šef jugoslovenske države.

Desetog oktobra, Savezna izborna komisija, postupajući po odluci Ustavnog suda SRJ od 6. oktobra, a po žalbi Demokratske opozicije Srbije ispravila je i rezultate izbora za savezni parlament odnosno za Veće republika i Veće građana.

Tako je definitivno i zvanično stavljena tačka na ishod saveznih predsedničkih i parlamentarnih izbora.

Na osnovu izbornih rezultata u subotu, 4. novembra, mesec dana nakon uličnih protesta i dugog međustranačkog pregovaranja, konačno je formirana nova savezna vlada sastavljena od koalicije DOS-a, i crnogorskih stranaka Socijalističke narodne partije (SNP) i Srpske narodne stranke (SNS).

DPS Mila Đukanovića odbio je da učestvuje u novoj saveznoj vladi iako je pozdravio demorkatske promene u Srbiji.

Dvadeset trećeg decembra 2000, tri meseca nakon predsedničkih, saveznih parlamentarnih i lokalnih izbora, na republičkim parlamentarnim izborima Demokratska opozicija Srbije odnosi briljantnu pobedu osvojivši dvotrećinsku većinu koja je omogućavala ne samo lagodno vladanje, već i promenu ustava što su građani od nje i očekivali.

Od ukupno 250 mandata ona je osvojila 176, Socijalistička partija Srbije 37, Srpska radikalna stranka 23 i Stranka srpskog jedinstva 14 mandata.

Izbori od 24. septembra i 23. decembra 2000. godine imali su za Srbiju i SRJ dalekosežni, istorijski značaj.

Prvi put, naime, tokom jedne decenije autoritarne, diktatorske vlasti koja je samo ukrašavana tobožnjim višepartijskim sistemom i navodnom parlamentarnom demokratijom, volja građana je došla do punog izražaja.

Napravljen je neverovatan pomak ka demokratskoj obnovi jer je, istina uz velike pritiske građana, ipak došlo do relativno mirne, izborne smene vlasti, naročito kada se ima u vidu tadašnja naizgled neprikosnovena pozicija uveliko kultizovanog i adoriranog Slobodana Miloševića.

S druge strane, srpsko izborno telo je, posle višegodišnje nestabilnosti, kolebljivosti i apatije, konačno sazrelo u tolikoj meri da je uprkos neravnopravnim i nefer izbornim uslovima kao i diskvalifikatorskom izbornom kampanjom koju je vodio režim, ipak uspelo da glasanjem pokaže političarima pravac promena, ali i da se još energičnije nego četiri godine ranije usprotivi izbornoj krađi i institucionalnim i ali i mirnim vanistitucionalanim sredstvima izbori za svoj glas, za svoje građansko pravo da slobodno bira.

Izgledalo je tada da je demokratija uhvatila duboke korene i da je konačno pobedila u Srbiji.

Nažalost, ove teško izborene demokratske tekovine urušene su na dramatičan način tokom protekle dve decenije i danas 2021. godine, izgledaju nam daleke i teško dostižne.

KRAJ