Diskutabilno je da li je 5. oktobar bio neka revolucija ili regresija, da li je iznenadio i one koji su izgubili i one koji su dobili vlast, ali je činjenica da oni koji su je dobili nisu znali šta će sa njom pa je Srbija iz stanja na granici haosa ušla u stanje zbunjenosti, kalkulacija, manipulacija i zaglibila se u burazerskom kapitalizmu, burazerskoj pljački i jednom hibridnom sistemu vlasti i politike u stalnim dilemama između onoga što neće i onoga što ne zna šta će kako će.
P { margin-bottom: 0.21cm; }
U nedostatku političkih programa i jasne državne politike pribeglo se religiji, naciji i istorijskom revizionizmu, izbegavanju suočavanja sa neposrednom prošlošću, baš kao i sve bivše jugoslovenske republike.
Zahvaljujući donacijama i stranoj pomoći država se održavala u stanju hibernacije, čak su isticane perspektive ulaska u EU, naše liderstvo na Balkanu, te kako kad zatreba, i bratski odnosi sa Rusijom, pa pomirenje ili malo i zatezanje odnosa sa susedima, opet kako kad zatreba. U celini, oni koji su bili izabrani ili odabrani više su se bavili svojim strankama i stranačkim kadrovima nego državnim institucijama. Zaboravili su oni koji su bili na vlasti da se vlast ne gubi zato što je politički protivnik jak ili jači, već zato što se svojim promašajima, činjenjem i nečinjenjem toliko izblamira da narod jednostavno iz revolta glasa za protivnike. I upravo se to desilo, Srbija je dovedena do dna, a tzv. demokratske stranke na ivicu cenzusa bez međusobnog konsenzusa. Jednom rečju, sami pali, sami se ubili, i za to narod baš briga, ali što su Srbiju doveli u stanje da izgubi, e to je neoprostivo.
Govoreći na raspravi o proteklim izborima, profesor Mićunović reče da je situacija u rasporedu političkih snaga u Srbiji nakon prevremenih parlamentarnih izbora ista kao na početku 90-ih godina.
Na istom skupu Vesna Pešić reče da je Srbija u padu u zaostalost, da nema izgleda da će se taj pad zaustaviti ni sada, nakon izbora i zaključi da je njen „osećaj tonjenja Srbije dramatičan, a ovi izbori nisu pokazali put kojim bi se iz toga moglo izaći“.
Tačno je sve to gospodo političari i profesori, uz malu dopunu da je tonjenje Srbije počelo već od 5. oktobra popodne, a da se time niko nije ozbiljno bavio već mirno posmatrali i uživali udobno raspoređeni nakon podele plena i sami iznenađeni kako su do njega lako došli.
Rezultati proteklih, a i prethodnih izbora upravo su ozbiljan razlog i krajnje vreme da se mnogo detaljnije i ozbiljnije pozabavite i sveobuhvatno analizirate šta je radila demokratska Srbija od 5. oktobra pa do 2012. godine.
Dakle, zašto nije vodila društvo i izgradila demokratske institucije, zašto nije podigla političku kulturu i još 100 zašto. Pa nije jer je bilo važnije da se zadovolje lični apetiti i apetiti rođaka i prijatelja, da se upute na ambasadorska mesta , mesta državnih sekretara, pomoćnika, direktora agencija, u upravne odbore… da nesvršeni studenti postanu savetnici i visoki funkcioneri, da se ne talasa, da se umesto izgradnje demokratskih institucija u Srbiju vrati prestolonaslednik, da se umesto razvoja nauke i prosvete uvede veronauka, a SPC podigne iznad svih institucija, da stranke umesto jasnih programa imaju stranačke slave, umesto jasnog odnosa po svim ključnim društvenim pitanjima pa i pitanjima prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, uživalo se u čistom konformizmu – može i četnici i partizani ali malo više četnici, antifašizam deklarativno ali i rehabilitacije, u spoljnoj politici „pomoz bog na sve četiri strane“, umesto bavljenja ekonomijom i obnovom i razvojem zemlje narodu je uporno servirana odbrana Kosova, briga za sve Srbe sveta, navodno se više brinula Srbija za Srbe u CG i RS nego za svoje građane u Vojvodini i Šumadiji.
U suštini, sve su to šarene laže i zamagljivanje očiju građanima od kojih je sve opljačkano, sve firme devastirane i tajkunizirane, a u srbskom jeziku, iako većina ne koristi više od 3 padeža, uveden je na velika vrata osmi padež, koji se zove KORUPTIV.
Uz visoko uvažavanje prof. Mićinovića i prof. Pešić, ipak ostaje pitanje gde su stranke koje su vodili i oni lično u svemu tome, u smislu zašto nisu učinili dovoljno u skladu sa svojim ugledom i mestima na kojima su se nalazili.
Prema tome, tzv. Demokratska opozicija neka ne traži krivca u Vučiću i SNS za tih nekoliko decimala da li će preći cenzus, već da se zapita zbog čega nisu postigli rezultat pa da se spore oko toga da li je 29, 5 ili 31,2 procenta.
No, kako vidim, ne sekirajte se, i SNS vas izgleda kopira pa će, ako ne izvuče pouke, na nekim narednim izborima biti u poziciji kao i vi sada, samo ne znam ko će biti pobednik, da li neka koalicija „Dosta je bilo“ ili „Bilo, ne ponovilo se“.
Autor je član Centra za spoljnu politiku
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
