Pevanje sa Handkeom

Istog dana je nobelovac otišao u Višegrad, gde je, od Emira Kusturice, dobio nagradu „Ivo Andrić“ za najbolju knjigu godine u Srbiji ili Republici Srpskoj, za knjigu Drugi mač – Majska povest, pred prisutnim članovima žirija Jovanom Delićem, Želidragom Nikčevićem i Muharemom Bazduljem.

Kasnije te večeri, video-snimak u kome Muharem Bazdulj i Emir Kusturica pevaju „Romaniju“ Halida Bešlića sa Peterom Handkeom obišao je društvene mreže. Mnogi tzv. „antifašisti“ (a sećamo se čuvenog citata, razlika između fašiste i antifašiste danas je u tome što samo piše „anti“ kod jednog) direktno su napali Muharema Bazdulja, nazivajući ga „četnikom“ zbog pevanja sa onim koji je „negirao genocid u Srebrenici“. Glavna urednica Oslobođenja čak je bila prinuđena da objavi da prekida saradnju sa Muharemom Bazduljem.

Pre nego što započnemo rezonovanje, važno je da napomenemo da ostavljamo politiku sa strane, kao i politička opredeljenja svih prisutnih sa kojima nismo upoznati. Podsetimo se citata Žila Vinjoa, koji je rekao da je „nasilje nedostatak rečnika“. Hajde sada da napravimo kratak čas istorije za ljude koji se svim silama trude da sve vreme koriste izraz „četnik“. Četnicima su pre svega nazvani borci balkanskih ratova, a kasnije jugoslovenska kraljevska vojska koja je ugledala svetlost dana 1941. godine i nestala 1944. nakon što je Titov režim pogubio sve njihove pripadnike. Ali kako instrumentalizacija to zapoveda, termin je usvojen kako bi se odnosio na srpske ratne zločince devedesetih i svakog nacionalistu (šovinista bi bila bolja opcija, jer po definiciji u nacionalizmu nema ničeg pogrdnog). Uprkos tome, i dalje ćemo koristiti izraz „četnik“ da bismo ostali u kontekstu uvrede.

Nesumnjivo možemo reći da je poseta Petera Handkea Banjaluci bila politička, ali poseta Višegradu bila je vezana za književnu nagradu. Muharem Bazdulj, i važno je zapamtiti, nije učestvovao u Handkeovoj poseti Banjaluci. Bio je, naravno, prisutan na dodeli nagrade „Ivo Andrić“, u svojstvu člana žirija. Peter Handke, iako kontroverzna ličnost, ipak je veliki pisac i kao takav je zavredio pomenutu nagradu, a ne Peter Handke političar ili Peter Handke branitelj Srba.

U svom govoru Peter Handke je spomenuo svoja čitanja Andrića, Selimovića i Crnjanskog, a zatim je iskoristio priliku da Andrića uporedi sa Stendalom, potom se zahvalio Milovanu Danojliću. Tokom uručenja politika nije dotaknuta niti u jednom kontekstu – bila je to čista književnost.

Večera koja je usledila nakon uručenja, večera u čast laureata, nije izuzetak i ni na koji način ne dokazuje da je Muharem Bazdulj „četnik“. Muharem Bazdulj, „proizvod“ grada Travnika, grada koji nam je dao najveće, najvećeg, Ivu Andrića, Muharem Bazdulj, koji je doživeo rat i pisao o koncertu U2-a u Sarajevu nakon rata u svom romanu Koncert. Danas smo na osnovu jednog videa odlučili da ga stavimo na stub srama.

Jedino što možemo da potvrdimo gledajući ovaj video jeste da Muharem Bazdulj voli da peva ili da peva sa piscem kojeg poštuje kao pisca.

Sada bismo mogli da zamislimo svakakve teorije, da kažemo da su učesnici inspirisani filmom „Još jedna tura“ i da su isprobali iskustvo da nadoknade taj nedostatak od 0,5 promila alkohola u krvi, ali su možda slučajno preskočili dozu, što ih je dovelo do pevanja. Ova scena nam teško pokazuje da Bazdulj podržava ili deli ideje Petera Handkea.

Tužan događaj ostaje smena Muharema Bazdulja, pisca, ali pre svega izvrsnog novinara, neverovatno kultivisanog. Pritisak društvenih mreža i društvenog suda će se još jednom pokazati kao negativan. Danas žalimo jer se novinar brutalno sklanja.

Muharem Bazdulj nije „četnik“, Muharem Bazdulj je član jednog žirija koji je samo odradio svoj posao člana. A inače je Jugosloven „književnog“ porekla i „novinarske“ veroispovesti.

Autor je književni prevodilac sa srpskog na francuski, direktor francuske izdavačke kuće SLAVITUDE