NAŠI MINISTRI, NAŠE BLAGO: Nije vrag da će na kraju ispasti da su se našoj vlasti baš dopale priče o krađi identiteta, pa je odlučila da se i sama malo (po malo) njima posluži. Nije vrag da će na kraju ispasti da je od celog Holivuda nama kao glamurozni kupac Avala filma dopao samo lik iz filma, sto posto našeg, Miloša Radivojevića, i da ćemo, kao kompenzacijom za Holivud, umesto jednim stvarnim pančevačkim taksistom slobodno moći da se poslužimo onom fikcijom Roberta de Nira.
Iskrena da budem, ne bih uzela baš za ozbiljno kikumavčenja zbog 37 budzašto prodatih hektara Avala filma – kad je jevtino što ovoliki zarozani nisu dali malo više pa odneli sve – da naš ministar kulture nije u dva dana izdao dva sasvim suprotstavljena saopštenja. Doduše, pri pisanju onog drugog mu je pomogao ministar privrede Željko Sertić. I da se nije potpisao, poznaje se rukopis.
U prvom opširnom saopštenju je Tasovac osuo paljbu po direktoru Jugoslovenske kinoteke Radoslavu Zelenoviću i tako ga strašno okrivio što je onoliko filmsko blago od najvišeg narodnog interesa dopalo u privatne ruke da sam mislila gotovo je – puče Zelenović. Ali već sutradan, Tasovac i Zelenović su uz pomoć Sertića videli još nepoznatog kupca(pardon , predstavnike firme Filmway) i ostali su , kao što se iz isto tako opširnog novog saopštenja vidi, paf kao ono kad je , prema narodnooslobodilačkoj priči, Pinki video Tita. Tako pafnuti su zaključili da je filmskom blagu od najvišeg narodnog interesa bolje kod Tita – slažem se sa Večernjim novostima:Bogoljub Karić najviše liči – najodličnijeg sina svih naših naroda i narodnosti. I kako sam se uz pomoć televizije uverila više puta u poslednje vreme: velikog ljubitelja filmske umetnosti. Koji je onu trojicu uverio da toj ljubavi ništa neće stajati na putu ni ubuduće. Na toliku ljubav za filmsku umetnost i hektare čak ni Tasovac više nije imao šta da (pri)doda.
DEFICIT POVERENJA UMESTO DEFICITA BUDŽETA: Međutim, kako mi se javlja, naša vlast će, malo po malo, imati da se umesto sa deficitom budžeta suoči sa deficitom poverenja. Pa će da vidi šta je opasnije. Jer, kafana je naša vrhunska institucija politike, kulture , ali i bune, a po kafanama sad stali da drobe kako vlast, preko svojih ljudi, osvaja IT sektor, pa bi, sve čineći se kafanski nevešti, sve brojniji hteli da znaju čiji je lanac prodavnica WinWin, a čija je ona staklena kocka u Beogradu na vodi što se zove SavaNova.
alo smo zbunjeni ovim prekonoćnim budžetskim rezultatima, ali kad je Holivud neka bude skroz. Vidim da Evropska komisija upozorava da se ti rezultati imaju zahvaliti i kašnjenjem planiranog restrukturiranja preduzeća pa tako i uštedama na otpremninama. Ali sve to da zanemarimo, oni koji su verovali da će država i mehanizmom plata smanjiti atrakciju ionako nabujalog javnog sektora moraju biti silno razočarani. Čim je zabeležila povoljan prolazni rezultat, država je puna sreće objavila da će u tom sektoru , što se zaposlenosti tiče, sve ostati kako jeste, a vratiće im se i stare plate. Objave da je cena sata rada u javnim preduzećima (veća čak nego i u ostalom javnom sektoru?!!!) više nego 3,5 puta (809 prema 226 dinara) veća nego u privatnoj privredi trebalo je odmah pravilno shvatiti kao podsmevanje onima koji se nisu izlaktali za neko državno mestašce.
Lično sam se uverila, dažbine su ljudima koji krenu u neki mali privatni biznis tako nepodnošljive, da je takav naum gotovo samoubilački. Ko je očekivao da će eventualne uštede u budžetu biti iskorišćene da se ti nameti smanje i atrakcija zapošljavanja u realnom sektoru poveća, sad vidi da će toga biti samo u filmu koji će u studijima Avala filma snimiti taksista iz Pančeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
