Foto: Shutterstock/BeliphotosSve dok je na čelu države čovek koji je iz Skupštine rečima ubijao sto Muslimana za jednog Srbina šira zajednica nas neće primiti u svoje društvo a tako i treba da bude, nije do njih, do nas je, jer je manji deo nas izglasao Njega.
Onaj deo nas koji se pravi pametan time što ne glasa na izborima nije svestan da se time odriče svoje budućnosti i budućnosti svojih potomaka.
Za njih imam poruku: Ako ne glasaš, vlast ti bira gori od tebe. Izjave koje je On dao pre nego su poslovi na biračkim mestima i završeni pokazuju koliko je Njegova bahatost porasla. Za sve su krivi oni drugi – oni koji ne misle kao On.
Krivi su oni koji ne prihvataju NJegovu ideju da je Skupština sigurna kuća za osumnjičenog ratnog zločinca pod poternicom.
Dobri su samo oni koji su odobravali i podržavali Njegove aktivnosti pa i onu da se samopromoviše u Prvog potpredsednika Vlade. Svog političkog oca je primorao da mu raspiše izbore posle kojih je skupština, htela ne htela,
Njega izabrala za premijera a svog prethodnika je smestio na mesto prvog do Njega. Kada se lažnim obećanjima stabilizovao na Njemu omiljenom mestu – TV ekranu, najlažnije obećanje je uputio penzionerima da u reformama koje preduzima niko neće smeti da dira njihovu imovinu – penziju.
To nigde nije zapisano ali je ubrzo napisano nešto drugo – zakon o pljački „bogatih penzionera“. Za vreme primene tog kriminalnog zakona čije provođenje je potpisao NJegov politički otac, ćutao je o zakonu kao zaliven.
U dva navrata je svim penzionerima udelio milostinju i to isticao kao veliku brigu ali niko od penzionera nije dobio priliku da kaže da je to više bilo poniženje nego briga. Kada je zakon prestao da važi hvalisavo je isticao kako brine o najstarijoj populaciji i povremeno im udeljivao nešto para želeći da ostavi utisak da je to od Njega lično.
Misli On da niko nije uočio da je to bilo pred izbore i da niko nije shvatio da je to čisto podmićivanje i pokušaj kupovine glasova. Uoči nedavno održavanih a još nezavršenih izbora, u strahu od rezultata izbora, na scenu je vratio svog političkog oca koga je onomad politički upokojio ali mu nikada nije obeležio četrdeset dana. Njegov politički otac je vrli samoproklamovani patriota koji svoj patriotizam iskazuje tako što je okupirao skupocenu državnu vilu.
U strahu od gubitka trona na političku scenu pustio je i svog političkog dedu i ideologa, osuđenog ratnog zločinca, koji je pre toga o Njemu natrabunjao knjižurinu gadosti da bi se predstavio kao fol Njegov politički protivnik.
Rezultate još nezavršenih izbora prvo je saopštio On lično i objavio svoju veličanstvenu pobedu pa neka posle toga neko iz izborne komisije stisne petlju i pisne ako sme. Što se tiče rezultata izbora,
On pobeđuje najviše zahvaljujući mudroslavima koji ne izlaze na izbore jer nemaju za koga da glasaju, jer su svi isti. Ja takve zaista ne razumem.
Da mu se javno oduzme bilo koje pravo taj bi nekoga uhvatio za vrat. Glasanje na izborima je pravo ali i obaveza.
Nažalost, INAT je taj koji sprečava skoro polovinu stanovništva da izađe na glasanje a omogućava im da pametuju po kafanama i društvenim mrežama. Svojim ličnim a i javnim besmislicama, sam sebe je
On prevazišao najnovijom lakrdijom oko podele vaučera zbog kojih se NJegovi voljeni penzioneri smrzavaju u redovima ispred pošta.
Pa, Mudroslave jedan, pošalji svom omiljenom glasačkom telu te vaučere na kućne adrese kao što si im više puta do sada slao slatkorečiva pisma puna obećanja koja nikada nisi ispunio!
Kraj je pisma, ali neću da Te pozdravim, mnogo sam ljut!
Autor je vojni pilot u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
