foto (BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIĆ)Juče, tačno u 12 časova, opozicija je uspela da sakupi 86 potpisa za održavanje hitne i vanredne sednice u vezi Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Međutim, baš juče tačno u 12 časova je uhapšen još jedan mladić srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji.
O tome Braćo Srbi i poštovani poslanici nema ni reči, nema Vašeg Zahteva za sednicom, ZAŠTO?
Kome je u interesu da se održava Sednica koju će definitivno preglasavati SNS koalicija?
Potreban broj glasova od jedne trećine poslaničkih mandata za zakazivanje nekakve sednice je samo zakonski minimum. Sadržina tog zahteva je ono što treba da ga čini i bitnim i hitnim.
Šta može jedna trećina, odnosno tačnije 86 poslanika, od kojih je dobar deo Nestorovićevih poslanika, da učini u borbi sa preostalih 160 i više poslanika SNS koalicije?
Ne može ništa. Zašto pristajemo da učestvujemo, pa još i iniciramo da budemo dekor parlamentarnog života u Vučićevim institucijama?
Zašto pristajemo pa još i iniciramo skupštinske sednice o Litijumu, kada se zna da nas u skupštini nema dovoljno, pa čak ni blizu nekakve većine?
Možete li mi objasniti kako ste zamislili da sa nategnutim brojem od 86 poslanika za inicijativu, preglasate SNS većinu?
Dragi moji poslanici, životi su u pitanju i ne sme sve biti deo politikanske predstave Aleksandra Vučića. Ne smemo dozvoliti da po ko zna koji put upadnemo u zamku Vučićeve predstave.
Vučić je uspeo da narodni bunt usmeri preko svojih medija na palačinke sa džemom, na njegovu školicu košarke, umeće u šutanju lopte po Loznici i na pletenje vunice sa ženama Podrinja. Uspeo je i da se slika po kasarnama, ali sada ga je u tome prekinula kiša.
Dolazi jesen i ne može se više efikasno šetati po Lozničkim livadama. Očigledno je da mu sada treba skupštinski predah.
Pa zašto mu taj predah iniciramo mi? Ne može se braćo poslanici očekivati pobeda preko skupštinske govornice i skupštinske klupe.
Ako je naš narod na ulicama izašao po najgorim vrućinama, zašto se narod i naše članstvo ne pozove na tu vrstu podršku? Nema sreće od skupštinskog zasedanja i pisanja amandmana.
U Srbiji već odavno ne važe zakoni i institucije, pa zašto onda vi insistirate na Vučićevim institucijama i Vučićevim zakonima?
Konferencija u Domu Narodne Skupštine, je prevaziđen vid političkog delovanja.
U Srbiji Narodna Skupština odavno nema „Dom“, i odavno nije narodna, i u njoj se ne pišu Zakoni, nego nameću, a pišu se na nekim drugim mestima. U njoj se odavno ne vode polemike, nego uvrede i poniženja.
Dragi moji poslanici, moram da Vas podsetim da ste na Kosovu i Metohiji pred svake izbore bili ili kao moji gosti ili u svom aranžmanu, ali da nijedan od Vas danas ne spominje da se Srbi hapse i da je egzodus Srba opet u toku.
Niko od Vas ne spominje ni da se međunarodna zajednica povlači i prepušta Kurtijevoj policiji da vrši nasilje nad Srbima.
To su braćo moja razlozi za hitnu i vanrednu sednicu, a ne Vučićeva potreba da se skloni sa kiše pod alibijem opozicije da treba izmeniti i dopuniti Zakon o rudarstvu.
Kopanje litijuma se neće zaustaviti amandmanima i skupštinskim raspravama, toliko se bar znamo.
Autor je narodni poslanik Narodnog pokreta Srbije
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
